1. avgust 2019.

Srbija: Jedan čovek, dva posla

Za „Zašto?“ Radija Slobodna Evropa iz Fondacije Centar za demokratiju govorila je istraživačica Sarita Bradaš o tome - Zašto (prema statistikama Eurostata) svaki drugi čovek u Srbiji radi dva posla?

Bradaš: Upoređivala sam sa drugim zemljama Evropske unije i otprilike jednako ljudi radi dodatne poslove u Danskoj kao i u Srbiji. Naravno, u Danskoj je mnogo više ljudi zaposleno nego u Srbiji. Međutim, kada pogledate situaciju koliko ljudi u Danskoj radi nepuno radno vreme, negde se čini i logičnim da ljudi koji imaju nepuno radno vreme na jednom poslu, traže dodatne poslove. To bi značilo da su oni normalno opterećeni radnim vremenom.

Kada pogledate podatke o tome koliko prosečno nedeljno imaju radnih sati zaposleni u Danskoj, to je negde oko 33 radna časa. U Srbiji je to 42, 43 radna časa. To znači da ljudi u Srbiji rade dodatne poslove zato što iako rade mnogo sati nedeljno, ne zarađuju dovoljno da bi mogli normalno da žive i onda su im potrebni dodatni poslovi.

Prema anketi o radnoj snazi, to bi bilo negde oko sedam procenata od ukupnog broja zaposlenih. Međutim, u okviru ankete o radnoj snazi, vi imate - da li biste dodatno radili nešto i većina ljudi odgovara da bi. A to je upravo iz tih razloga što oni ne mogu na svom glavnom poslu da zarade dovoljno da bi mogli normalno da žive.

Kod nas je većina onih koji rade na dodatnim poslovima sa srednjim obrazovanjem, to su najčešće zanatlije. I imate jednu trećinu onih koji su visoko obrazovani. To su, uverena sam, najčešće nastavnici koji daju privatne časove, koji nemaju punu normu u školi ili ako je imaju, ta plata im nije dovoljna. Verovatno su među visoko obrazovanim i lekari koji pored toga što rade u javnim, dodatno zarađuju tako što rade i u privatnim ustanovama.

Pitanje je kada bi tržište rada u Srbiji imalo ponudu posla, da li bi još više ljudi dodatno radilo. Verujem da bi zato što ne mogu dovoljno da zarade na svojim poslovima. To je naravno vrlo opasno za njihovo zdravlje jer prekovremeni rad vodi i povredama i lošem psihičkom stanju i tako dalje.

A imaju prvenstveno onaj egzistencijalni motiv – zadržati to što imaš pod bilo kakvim uslovima da bi ti i tvoja porodica mogla da preživi.

Šta se desilo sa tri osmice? (8 sati rada, 8 sati odmora, 8 sati sna)

Bradaš: Izbrisala ih je globalizacija, deregulacija tržišta. Nama u Srbiji se desila mnogo gora stvar. U privatizaciji je nestalo 75 posto radnih mesta. Ljudi su ostali bez posla. To su bili ljudi koji su bili učlanjeni u sindikat. Da je sindikat najbolji na svetu, kad nema dovoljno članova, kada ljudi sve više rade u prekarnim oblicima rada, u nesigurnim uslovima, kada rade na određeno, kada rade na privremeno-povremenim poslovima, oni nisu članovi sindikata. Kako zbog poslodavca, gde mogu onog trenutka kada se učlane u sindikat da ostanu bez posla. A imaju prvenstveno onaj egzistencijalni motiv – zadržati to što imaš pod bilo kakvim uslovima da bi ti i tvoja porodica mogla da preživi. Mi imamo u zakonodavstvu radnu nedelju 40 sati, maksimalno 48 osati. Da li inspekcije rada to kontrolišu? Da li ste ikada čuli da je neki poslodavac kažnjen zato što mu ljudi rade više od prekovremenog ili nisu, a dve trećine ljudi koji rade prekovremeno nisu plaćeni za taj prekovremeni rad.