• 24. juli 2019.

Ivan Vejvoda: Program fon der Lejen

Ursula fon der Lejen (Ursula von der Leyen) je 17. jula dobila podršku Evropskog parlamenta (EP) da preuzme položaj predsednika Evropske komisije (EK) u njenom narednom mandatu. Podršku je obezbedila veoma malom većinom ukupnog broja poslanika, 383 od 747. Ovo je pogotovo malo glasova ako se uzme u obzir da se posebno u ovakvim prilikama u Evropskom parlamentu teži ka izgradnji što većeg konsenzusa. Primera radi njen prethodnik Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) imao je 422 glasa na njegovoj strani.

Bilo je više razloga za ovako gust ishod glasanja. Jedan od njih je što je predlaganjem von der Lejen za predsednika EK, Savet svesno napustio sistem Spitzenkandidat-a, koji je veću težinu dao partijskim grupacijama pri izboru šefa EK. Teško je proceniti ko je tačno pružio poverenje njenoj nominaciji jer je glasanje bilo tajno. Može se zaključiti da je nezanemarljiv broj predstavnika glavne tri partije bio protiv, s obzirom da ih ima ukupno 442. Takođe znamo da su zeleni odlučili da njihova podrška izostane ali jesu iskazali volju da u budućnosti sarađuju, pogotovo u pitanjima zaštite životne sredine. Ipak, njen izbor definitivno predstavlja uspeh, a njemu je snažan doprinos pružio program prioriteta koji je predstavila. Određene delove je već najavila nekoliko dana ranije u pismima koje je uputila predstavnicima socijalista i liberala u nameri da ih pridobije na svoju stranu.

Fon der Lejen je svoj program podelila na šest celina: 1) Evropski zeleni dogovor; 2) Privreda u korist naroda; 3) Evropa spremna za digitalno doba; 4) Zaštita našeg evropskog načina života; 5) Evropa koja je jača na svetskoj sceni i 6) Novi podstrek za demokratiju u Evropi. Oblasti koje su pokrivene predstavljaju ambiocioznu mešavinu tema koje su se visoko kotirale kod građana i među parlamentarnim grupacijama čije je glasove htela da izmami. To, između ostalog, čini robusna agenda kada se radi o zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena, najveći pojedinačni deo programa, u kome se obećavaju povećana sredstva u tom smeru kao i obavezivanje ka ostvarivanju klimatske neutralnosti u EU do 2050. godine. Takođe, navedeno je da će se obratiti pažnja na pitanje transnacionalnih lista za izbore za EP, što je bila tema od značaja za liberale tokom prethodnog izbornog ciklusa. Zanimljivo je primetiti da su protiv toga bili mnogi predstavnici narodnjaka, kojima fon der Lejen pripada. Neki su ovo, između ostalog, videli kao uvredu smatravši da ona uzima njihove glasove zdravo za gotovo dok ulaže veliki trud da se dodvori drugim grupama.

Ka poslanicima u EP je istovremeno bio usmeren niz stavki koji se odnosi na saradnju između EK i EP kao i proširenje njegovih ovlašćenja. Ovo se već u uvodu ističe rečima: „Želim da ojačam partnerstvo koje ima Komisija sa EP, koji predstavlja glas građana“. Svakako najvažnija u ovoj kategoriji je izražavanje podrške da EP stekne pravo zakonodavne inicijative, koje u EU pripada Komisiji. Uz to se obavezala da će dati jači značaj odredbi osnivačkih ugovora koja omogućava da EP podnese EK predlog akta, obećavši da će u tim slučajevima EK uvek odgovoriti stavljanjem datog predloga u proceduru, za šta inače ne postoji obaveza. Isto tako je navedena i čitava serija obećanja o intenziviranju konsultacija ove dve institucije, kao i podrška za otelotvorenje nekih predloga proizašlih iz EP, npr. utrostručavanje budžeta Erasmus+ i usvajanje zajedničke konsolidovane osnovice za porez na dobit. Povrh svega se obavezala da će raditi na jačanju sistema Spitzenkandidat-a, u čijem je urušavanju i sama sudelovala.

Za Srbiju, i naš čitav region, je važno naglasiti da je fon der Lejen podvukla evropsku perspektivu Zapadnog Balkana, naglasivši da delimo isti kontinent, kulturu i izazove. Posebno je istakla da podržava otvaranje pregovora o pristupanju EU za Albaniju i Severnu Makedoniju. Ovo je ogroman iskorak u odnosu na situaciju od pre pet godina, a verovatno i znak, za nas, pozitivne promene političke klime u Evropi, jer je Junker u njegovom obraćanju EP u svojstvu kandidata za predsednika EK naglasio da tokom njegovog mandata neće biti daljeg proširenja. Naravno, ovo što fon der Lejen kaže ne znači da će proširenja biti tokom njenog mandata ali poruka svakako donosi više ohrabrenja pred stupanje na mandat nove Komisije u odnosu na prethodnu.

Mnoga obećanja navedena u programu nisu vremenski omeđena, dok jedan broj njih treba da se materijalizuje do kraja njenog petogodišnjeg mandata. Ipak, ima ih nekoliko za koje se obavezala da će biti učinjena u prvih 100 dana mandata, ovde ćemo se osvrnuti na njih jer će služiti kao najskoriji pokazatelj toga koliko možemo da očekujemo da se ostatak ostvari. Prvo među njima jeste da će biti predložen Evropski zeleni dogovor, koji će ustoličiti cilj klimatske neutralnosti EU do 2050. godine, potom će biti predložen pravni instrument koji bi osigurao da svaki radnik u EU ima fer minimalnu platu. Dalje, kako bi se doprinelo jednakosti polova u pogledu primanja biće predložene obavezujuće mere transparentnosti plata, a na kraju je obećano predlaganje koordinisanog evropskog pristupa ljudskim i etičkim implikacijama veštačke inteligencije. Sve navedeno je svakako ambiciozno i ukoliko se ostvari možemo biti optimistični da će naredna komisija pružiti značajan doprinos u pogledu evolucije EU.

Ivan Vejvoda 

Fondacija Centar za demokratiju