• 19. juni 2019.

Dijalog u Centru „Nasilje nad ženama u javnom prostoru“

Dijalog u Centru, Beograd, 19. jun 2019, Envoy Conference Center

Nasilje je naša svakodnevica, konstatovano je tokom debate Dijaloga u Centru „Nasilje nad ženama u javnom prostoru“, organizovane od strane Fondacije Centar za demokratiju, Fondacije Fridrih Ebert i Ženske platforme za razvoj Srbije.

Uvodne reči pružili su Minja Bogavac (spisateljica i dramaturškinja), Marija Srdić (Ženska platforma za razvoj Srbije), Tamara Skrozza (novinarka) i Ivan Sekulović (Fondacija Centar za demokratiju). Razgovor je moderirala novinarka Ljubica Gojgić.

Za Ivana Sekulovića, iz Fondacije Centar za demokratiju, bitno je bilo da se trenutno stanje stavi u kontekst. Donald Tramp predlaže sopstvenu ćerku za mesto predsednika Svetske banke dok je Saudijska Arabija stalni član saveta za ravnopravnost žena. Beli muškarci kreiraju društvo. Džef Bezos, vlasnik Amazon-a, vodi aktivnu politiku protiv sindikalnog organizovanja, a Mark Zakerberg, vlasnik Fejsbuka, smatra svoje korisnike idiotima.

Vlastodršci se vode parolom: „što je narod slabiji, to je moja pozicija jača“. Sekulović je istakao da pitanja reforme kapitalizma i rodne ravnopravnosti idu rame uz rame. Mi, nažalost, živimo u zemlji „zombi institucija“. Upravi za rodnu ravnopravnost je dolaskom trenutne vlasti budžet smanjen deset puta, potom je par godina kasnije i ukinuta. Zorana Mihajlović predvodi „fantomsko“ Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u okviru kojeg se bavi podsticanjem preduzetnišva žena, što nije primereno u odnosu na najveće probleme sa kojima se žene suočavaju, a ministar Zoran Đorđević zagovara inkluziju prema ruskom modelu. Dok se sve ovo dešava relevantna tela beleže stalan pad u stanju ljudskih prava u Srbiji. 

Nedavno je opet najavljeno da će uskoro biti usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti, a predstavnici nadležnog ministarstva su rekli da će, uprkos veoma umanjenim kapacitetima, sprovesti sve potrebne analize i istraživanja za kvalitetno spovođenje ovog akta.

Sekulović rešenje vidi u obučavanju političkih partija, predstavnika civilnog društva i drugih javnih aktera o značaju rodne ravnopravnosti. Da ženski i radnički pokreti moraju da se ujedine, kao i sve druge osetljive grupe, potrebno je da se više čita i da se češće postavljaju pitanja.

Marija Srdić, predstavnica Ženske platforme za razvoj Srbije, navela je da je emancipacija u najvećem delu ostvarena u socijalističkom periodu, ali da je danas manja nego u generaciji koja joj je prethodila. 

U bliskoj prošlosti bili smo svedoci značajne količine nasilja nad ženama u javnom prostoru kao npr. prema poslanicama Mariniki Tepić i Aleksandri Jerkov, ali i od strane lokalnih moćnika, kao što je bivši predsednik opštine Brus Milutin Jeličić Jutka. U Jutkinom slučaju oslikala je jednu posebno zabrinjavajuću činjenicu, da nasilnici preuzimaju ulogu žrtve od samih žrtava njihovog nasilja, koje istovremeno i relativizuju.

Stav dramaturškinje i spisateljice Minje Bogavac je da „treba gde god možemo da pričamo o ovim temama“. Ona smatra da ljudi većinom nisu zlonamerni u svojim diskriminatornim postupcima već da im nedostaje edukacije u tom pogledu. Imajući ovo u vidu, naglasila je da je potrebno utvrditi i gde je granica kada se prelazi i neznanja u nasilje.

Smatra da jezik može da bude korisno sredstvo u borbi protiv diskriminacije i nasilja. U tom kontekstu je iskazala da rodno osetljivi jezik jeste dobar pomak i da misli da neke reči u ženskom rodu ne treba obeležavati kao rogobatne nego da su one samo neobične. 

Iako je u državi posle Drugog svetskog rata proklamovana ravnopravnost polova, u društvu je pak „taj užasan odnos prema ženi, kao manje vrednoj, nastavio da se razvija i, najtragičnije od svega, usvojile su ga i same žene“. Bogavac je isto tako izrazila brigu što pomen feminizma izaziva burne i negativne reakcije, za šta takođe smatra da je proizvod neznanja. „Feminizam je istorijska činjenica, kao politički, filozofski i umetnički pokret značajno je uticao na našu stvarnost... čini mi se da su sve te antifeminističke kampanje pokušaj da se zabašuri i sakrije koliko je bilo potrebno vremena da dođemo do toga da su i žene ljudi“, zaključila je ona.

Novinarka Tamara Skrozza veruje da živimo u duboko patrijarhalnom društvu i da „moramo od jaslica da učimo decu kako da posmatraju ljude oko sebe“. Ovo je važno jer se u društvu veoma neguju mizoginija i patrijarhalizam.

Potrebno je stalno ponavljati da su žene ljudi, i samim tim treba da imaju potpuno ista prava u svakom delu privatnog i javnog života kao muškarci. 

Osvrnuvši se na slučaj kada je izdvojena u autorskom tekstu predsednice vlade Ane Brnabić, koji je usledio nakon napada od strane savetnice predsednika za medije i predstavnika REM, Skrozza je navela da je sigurna da njene koleginice koje takođe trpe napade na ovaj način imaju zbog toga značajne psihološke i zdravstvene posledice. „Ni jedna od nas nije birala da bude javna ličnost i da bude predmet linča“, a ovo se dešava „zato što govorimo o nečemu što se nekom ne sviđa i to govorimo na način koji nekome ne prija“, rekla je Skrozza.

Biljana Maletin, iz Ženske platforme za razvoj Srbije, konstatovala je da postoji strahovita proizvodnja nasilja od strane države, kao i nestvarna zloupotreba teme nasilja nad ženama. 

Prisutnima se obratio i profesor Dragoljub Mićunović, predsednik Upravnog odbora Fondacije Centar za demokratiju, istakavši da nažalost živimo u jednoj licemernoj situaciji u kojoj retko ko misli da su pozitivne vrednosti loše, ali isto tako retko ko živi sledeći te pozitivne vrednosti.

Debata pod nazivom „Nasilje nad ženama u javnom prostoru“ održana je 19. juna 2019. godine u Beogradu u okviru projekta Dijalog u Centru, u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju, Fondacije Fridrih Ebert i Ženske platforme za razvoj Srbije. 

Fondacija Centar za demokratiju

Pogledajte GALERIJU FOTOGRAFIJA - Dijalog u Centru: „NASILJE NAD ŽENAMA U JAVNOM PROSTORU“