• 22. maj 2019.
• |  Beograd

Dijalog u Centru „EVROPA PRED IZBOROM - Evropski parlament u novom sazivu“

Dijalog u Centru, Beograd, 22. maj 2019, Envoy Conference Center

Nakon predstojećih izbora za Evropski parlament biće jasnije gde će se na listi prioriteta Brisela naći proširenje EU, pre svega na Zapadni Balkan, istaknuto je na konferenciji „EVROPA PRED IZBOROM - Evropski parlament u novom sazivu“.

Učesnici debate Dijaloga u Centru, održane u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju i Fridrih Ebert Fondacije, poručili su da Srbija, bez obzira na buduću strategiju Evropske unije, treba da nastavi reforme.

Uvodne reči dali su Duško Lopandić (Ministarstvo spoljnih poslova), Jean-Yves Leconte (član Senata Francuske) i Ivan Vejvoda (Fondacija Centar za demokratiju). Debatu je moderirala novinarka Ljubica Gojgić.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković istakla je da je važno videti šta je politička ponuda građanima na evropskim izborima, a za nas na Zapadnom Balkanu važne su i ključne teme u ovoj kampanji.

„Mislim da su ovi evropski izbori prilika da razmotrimo šta se dešava u evropskom društvu i kako će se to reflektovati ka nama“, rekla je Vučković.

Ona je ocenila da dominantnu crtu prilika u Evropskoj uniji pokazuje sukob između osećanja evropskog i nacionalnog identiteta.

Nataša Vučković je kao jedan od paradoksa navela da će očekivano smanjenje uticaja evropskih progresivnih partija i veći uticaj liberalnih političkih partija doprineti snaženju neoliberalnog koncepta, što će biti u suprotnosti sa očekivanjem građana da EU više pažnje obrati na politike i programe koji su njima važni, kao što su prosveta, zdravstvo, zapošljavanje, socijalna kohezija... 

U debati je ocenjeno i da bi izbori trebalo da daju odgovor u kom pravcu će se reformisati Evropska unija, gde će u toj šemi biti Zapadni Balkan i da li sledi nastavak pridruživanja, pauza ili čak preispitivanje te politike i eventualno udaljavanje regiona.

Evropski parlament nema velika ovlašćenja u procesu proširenja, ali je činjenica da novi saziv čeka usvajanje novog Instrumenta pretpristupne pomoći za period 2021-2027. kao i rezolucije koja se odnosi na izveštaj Evropske komisije o Srbiji.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će dva vodeća bloka, narodnih partija i partija socijaldemokratske orijentacije, doživeti blagi pad, dok će partije evroskeptične orijentacije povećati svoj udeo poslanika.

I iako će, prema dosadašnjim anketama, u narednom sazivu biti više onih koji se protive proširenju Unije, taj glas ne bi trebalo da učini sporijim proces proširenja. 

Bivši ambasador Srbije pri EU Duško Lopandić kaže da Srbija ne treba da podvlači crtu, već da nastavi reforme i uskladi njihovu brzinu i dinamiku sa procesima unutar EU.

Lopandić podseća da će nakon izlaska Velike Britanije iz EU u Evropskom parlamentu ostati upražnjeno 71 mesto, od kojih je 47 ostalo nepodeljeno zbog budućih proširenja, te dodaje da, kad je reč o proširenju, ne treba gledati s pesimizmom na svaki negativan signal iz zemalja EU.

On kaže da kampanja za evropske izbore ostavlja utisak prelomnog momenta u Evropi jer je danas debata mnogo šira i značajnija.

„Talas populizma i kritika koje prate ovih desetak godina krize doneo je jednu pozitivnu stranu, jer tehničke i lokalne teme više nisu najvažnije, već pitanja da li i kako će EU opstati, u kom obliku, da li treba da se smanje nadležnosti i slično“, rekao je Lopandić. 

Član Senata Francuske Žan Iv Lekont smatra da se odluke po pitanju politike proširenja i politike evra ne donose u vladama već je potrebno pitati direktno građane. Nije moguće imati politiku slobodnog kretanja, a da ne postoji jedna evropska politika vezana za to.

„Ako hoćemo da pomirimo evropske narode sa Evropom, moramo da im damo drugu ekonomsku politiku i da im vratimo poverenje“, naglašava Lekont. 

On je rekao i da levica u Francuskoj neće napraviti loš rezultat, ali da je toliko podeljena da neće dobiti veliki broj poslanika.

Lekont je poručio da Evropa i njeni građani treba da se vrate na temelje EU, bore se za demokratizaciju i odbiju da budu talac izbora između Evrope nacija i Evrope nacionalista.

Ivan Vejvoda iz Fondacije Centar za demokratiju ove izbore smatra zanimljivijim jer se događaju nakon glasanja za Bregzit i migranstke krize koja se dogodila tokom mandate odlazeće Komisije.

On je izrazio uverenje da dolazi kraj dvopartijskom konsenzusu unutar Evropskog parlamenta, jer će prvi put stranke naprednjaka i socijalista imati ispod 50 odsto ukupnog broja poslanika i dodaje da će doći do jačanja snaga koje su ekstremnije orijentacije, bilo desne ili leve.

Vejvoda je ocenio i da mejnstrim partije, koje će izgubiti određeni broj poslanika, žele da zadrže svoju prevlast tako što svoje argumente usmeravaju ka ekstremnijim orijentacijama, pa tako narodnjaci insistiraju na sprečavanju migracija, dok socijalisti sve glasnije govore o klimatskim promenama. 

Jelica Minić (Evropski pokret) rekla je da je najvažnije šta Srbija zaista hoće i da li na tome radi bez obeshrabrenja i naglasila da je svaka evropska zemlja za nas važna i da sa svakom moramo mnogo da radimo.

Danilo Milić (Međunarodni centar Olof Palme) naveo je da je u većini istraživanja za građane ključni problem nedovoljna reprezentativnost u briselskim strukturama, dok je Bojan Elek (Beogradski centar za bezbednosnu politiku) istakao da postoji veliki broj paralelnih procesa koji prete da zamene proces proširenja EU.

Dragoljub Mićunović (Fondacija Centar za demokratiju) poručio je da treba da branimo vrednosti koje zovemo evropskim i koje su rezultat demokratskih revolucija, naglasivši da Evropa ostaje simbol i kriterijum kojem treba da težimo.

Debatu „EVROPA PRED IZBOROM“, koja je održana 22. maja 2019. godine u Beogradu, organizovali su Fondacija Centar za demokratiju i Fridrih Ebert Fondacija u okviru projekta DIJALOG U CENTRU. 

​

​

Fondacija Centar za demokratiju 

Pogledajte GALERIJU FOTOGRAFIJA - Dijalog u Centru: „EVROPA PRED IZBOROM“