21. maj 2019.
| Beograd

Izbori za Evropski parlament - izazov za EU i celu Evropu

Intervju sa Ivanom Vejvodom, povodom debate Dijaloga u Centru „Evropa pred izborom“

U susret debati Dijaloga u Centru pod nazivom „Evropa pred izborom - Evropski parlament u novom sazivu“, o ovoj temi razgovarali smo sa Ivanom Vejvodom, programskim koordinatorom u Fondaciji Centar za demokratiju.

Pred građanima Evropske unije su izbori za Evropski parlament - kako vidite Evropu nakon njih?

Predstojeći izbori svakako predstavljaju izazov, kako za EU, tako i za celu Evropu. Rekao bih da je taj izazov dvojak. Sa jedne strane snage centra unutar EU će morati da izbore sa partijama populističke, nacionalističke ili evroskeptične orijentacije, za koje se predviđa osvajanje većeg, ali ne većinskog, broja mandata u Evropskom parlamentu što će im pružiti još jaču platformu da se njihovi stavovi čuju, kao i da utiču sa većom snagom na određene procese u EU.

Njihov jači glas na evropskom nivou moguće je da se pretoči i u ostvarivanje većeg uspeha i na nacionalnim izborima. Već sada se slični glasovi nalaze u mnogim predstavničkim telima Evrope, a negde, npr. u Italiji i Poljskoj, su i na vlasti.

Druga strana izazova predstavlja potreba da opcije umerenih pogleda pronađu način da ponovo povrate poverenje birača koje su opravdano i izgubili kroz otuđenje od svog biračkog tela.

Koje teme su, prema Vašem uvidu, dominirale u predizbornoj kampanji?

Tema migracija je bila veoma važna tokom predizborne kampanje. Mnoge države članice imaju bojazan prema uticaju nastanjivanja ljudi sa Bliskog istoka na njihov društveni sklop. Jedno od glavnih obećanja Manfreda Vebera, predvodnika liste Narodne partije, je pooštrena kontrola granica EU, što je na predizbornom govoru nedavno održanom u Bugarskoj dočekano sa velikim odobravanjem. Frans Timermans, koji je na čelu liste socijalista, više se fokusirao na pitanja kao što su sprečavanje klimatskih promena, borba protiv nacionalizma i pospešivanja privrede u Uniji, i gledao da se obezbedi moguća leva koalicija u Parlamentu nakon izbora. Ekstremna desnica se fokusirala na povratak moći državama članicama, kao i mnogo oštrijoj retorici kada se radi o zaustavljanju migracija. Ono što ohrabruje je to što je nakon Bregzita zamro glas o napuštanju EU, već su partije koje su imale slične aspiracije, retoriku prebacile u smeru decentralizacije EU.

Kakve su trenutne projekcije, da li bi izbori mogli doneti značajnije promene u odnosu “snaga” u EP?

Istraživanja koja su do sada rađena, a u ovom kontekstu pre svega mislim na opsežno predviđanje rezulata evropskih izbora koje je izradio Evropski savet za spoljne poslove, predviđaju značajne promene u novom sazivu Parlamenta. Za dve najveće grupacije, Evropska narodna partija i Savez socijalista i demokrata, predviđen je pad u broju poslanika od ukupno 10%. Partije evroskeptične orijentacije izgleda da će uspeti da osvoje trećinu ukupnih mandata, dok grupacija Saveza liberala i demokrata za Evropu deluje kao da će doživeti skok od oko 40 mandata. Naravno dok ne prođu sami izbori sve je moguće jer ne znamo koji sve događaji mogu da naprasno poljuljaju volju birača.

Koliko su građani država članica EU zainteresovani za predstojeće izbore?

Izbori za Evropski parlament tradicionalno izazivaju manje pažnje kod građana od nacionalnih. Na prethodnim izborima ukupna izlaznost bila oko 42.5%, a ako bismo izuzeli države kao što su Belgija i Luksemburg gde je glasanje obavezno, bila bi sigurno još manja. U Českoj i Slovačkoj nije ni prešla 20%. Bilo je predviđanja da će uvođenje sistema tzv. Spitzenkandidaten, nosioca liste, za izbore 2014. prema kome nosilac liste sa najviše glasova biva predložen za predsednika Komisije, dovesti do povećanja izlaznosti na evropskim izborima jer je građanima jasnije za koga glasaju ali se to nije dogodilo. Trenutno nema mišljenja da će zainteresovanost građana EU biti promenjena u ovom izbornom ciklusu.

Svedoci smo da se otvaraju afere protiv političara krajnje desne populističke orijentacije (Strahe, Farage). Kako to komentarišete?

Mislim da je to istovremeno i dobro i razočaravajuće. Dobro je zato što populistički političari često predstavljaju sebe kao osobe koje su bliže narodu, koje čuju njegov glas i razumeju njegove muke i koje nisu pod uticajem krupnog kapitala i raznih lobija za razliku od predstavnika tzv. establišmenta. Zbog toga i dobijaju glasove, a ovakvi događaji pokazuju da su nade u njihovu moralnu nadmoć neopravdane. Naravno, nevezano za mišljenje o političkim stavovima dotičnih, mislim da ovo samo jača utisak ljudi da političke elite, pre opšteg interesa, gledaju sopstveni i otuđuje ih od poverenja u demokratski proces.

Od rezultata ovih izbora zavisiće i budući sastav Evropske komisije - kakva su u tom pogledu očekivanja?

Od rezulata izbora najviše zavisi položaj predsednika Evropske komisije. Prema pomenutom Spitzenkandidaten sistemu nosilac liste koja dobije najviše glasova biće predložen od strane Evropskog saveta, u kome su direktno predstavljene države članice EU, da bude predsednik naredne Komisije, koga potom mora da odobri Parlament. Ovaj sistem ne mora nužno da se poštuje jer se zakonski temelji samo na odredbi Lisabonskog ugovora prema kojoj samo treba uzeti u obzir rezultate parlamentarnih izbora pri predlaganju kandidata za predsednika Komisije. Sa ovim u vezi pominje se da bi umesto Manfreda Vebera, kandidata Evropske narodne partije, najveće parlamentarne grupacije sada, a verovatno i nakon izbora uprkos predviđenom slabijem rezultatu, mogao biti predložen za predsednika Mišel Barnije, glavni pregovarač EU za Bregzit. Takođe, nakon što se izabere kandidat za predsednika ulazi se u pregovaranje o tome ko će sve biti član Komisije, a mora da bude po jedan iz svake države članice. Posle Parlament, nakon saslušanja kandidata za članove, mora da odobri sastav čitave Komisije. Trenutna Komisija izglasana je uz podršku poslanika narodnjaka, socijalista i poslanika liberala, a prema predviđanjima, oni će ukupno imati dovoljno glasova da opet izglasaju Komisiju. U najgorem slučaju, ako tu zaškripi, mogli bi dobiti podršku od zelenih, što je najveća promena koju očekujem prema sadašnjim procenama.

Konačno, kako bi evropski izbori i sve što oni donose moglo uticati na život građana Srbije i drugih država Zapadnog Balkana?

Ne mislim da će predstojeći izbori imati poseban uticaj na građane Zapadnog Balkana kao ni Srbije. Ovo mislim i generalno, a i kada je proces pristupanja EU u pitanju. Naš region je već dosta zanemaren u svetlu okretanja Unije ka unutra i pozivima za njenu reformu. Plašim se zapravo da to zanemarivanje može samo da poraste, pogotovo što će broj glasova koji se protivi proširenju EU verovatno porasti u narednom sazivu Parlamenta. Ovo nikako nije dobro ni po koju od te dve strane jer EU ne može da se smatra u potpunosti uspešnom dok u sebe ne uključi naš region, a nažalost smatram da pritisak od strane EU može da igra samo pozitivnu ulogu kada je u pitanju sprovođenje reformi koje su od velikog značaja za građane Srbije, kao što su one u oblasti vladavine prava. Ipak važno je da se dinamika održi, makar i slabog intenziteta. Pogotovo bi bilo važno, iako ne zavisi od Parlamenta, već od država članica, da se tokom ove godine otvore pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom.