Mario Reljanović: Definisati jasnu alternativnu političku platformu u oblasti zaštite radničkih prava
Intervju sa prof. dr Mariom Reljanovićem, povodom debate Dijaloga u Centru „Gde su radna prava na agendi političkih stranaka?“
U susret novom Dijalogu u Centru pod nazivom „Gde su radna prava na agendi političkih stranaka?“, o nekim aspektima ove teme razgovaramo sa prof. dr Mariom Reljanovićem, saradnikom na Institutu za uporedno pravo.
Da li je, prema Vašoj proceni, tema radnih prava dovoljno prisutna u javnosti?
Nije, moglo bi se reći da je ona prisutna incidentno – kada javnost sazna za neko teško kršenje prava radnika. U svim ostalim slučajevima tema radnih prava je u fokusu medija samo kroz dnevnopolitičke fabrikovane vesti o uspesima aktuelnih politika zapošljavanja, investiranja, i slično. Inače se jako malo novinara kontinuirano i specijalizovano bavi ovom temom, čast izuzecima, a kritički i analitički pristup u medijima koji imaju nacionalnu pokrivenost praktično ne postoji.
Ko se u Srbiji najviše bavi radnim pravima i njihovom zaštitom?
Ovo je kompleksno pitanje na koje nije moguće dati jednostavan odgovor. U skladu sa svrhom svojeg postojanja, zaštitom radnih prava i borbom za radna prava najviše se bave sindikati. Ipak, ni oni nisu previše uspešni u tome. Na drugom mestu su organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć. Tek onda bih na treće mesto svrstao inspekciju rada, koja usled političke zavisnosti, teških uslova rada i malog broja inspektora rada, kao i najužeg mogućeg tumačenja sopstvenih ovlašćenja, često predstavlja najveće razočaranje za radnike koji potraže zaštitu. Država se ne bavi zaštitom radnika na bilo koji drugi način, naprotiv svojim politikama aktivno radi na pogoršanju njihovog položaja.
Koliko su radna prava “relevantna” tema za političke partije u Srbiji?
Opšta ocena je da se političke partije ovom temom bave veoma slabo. Za političke stranke koje su trenutno na vlasti, izjašnjavanje da su socijalističke ili socijal-demokratske je samo nominalno; one priklanjanjem politikama koje su nastrojene izrazito i otvoreno antiradnički, otklanjaju svaki privid leve orijentacije. Kada je reč o političkim strankama u opoziciji, naročito je upečatljiv nedostatak bilo kakve alternativne ideje ili strategije kojom bi se one suprotstavile štetočinskom odnosu države prema radnicima.
Izuzetno je zabrinjavajuće da socijalne teme – kada je reč o parlamentarnim strankama – uglavnom pokreću partije desne orijentacije, pre svega u okviru svojih populističkih promocija, a bez ikakve ozbiljne namere da ih suštinski razrade. Na marginama političke scene se, međutim, organizuju nove političke snage, koje mogu u budućnosti doneti neke pozitivne promene.
Da li smatrate da političke stranke treba da se bave zaštitom radničkih prava?
Naravno. Prava radnika u osnovi su političkih platformi kada je reč o čitavom nizu politika koje stranke oblikuju u okvirima svojih programa – politikama zapošljavanja, privatizacije, investicija. Nezamislivo je da ozbiljna i organizovana politička stranka ignoriše komponentu ekonomskih i socijalnih prava a da pri tome nije elitistički nastrojena, ka isključivom privlačenju pristalica među vlasnicima krupnog kapitala (pa čak i tada je potrebno da se odredi prema radničkim pravima – makar na negativan način, forsiranjem politika predatorskog kapitalizma ili drugih oblika devolucije radnih prava).
Na koji način političke partije mogu da doprinesu unapređenju i zaštiti prava radnika?
U funkcionalnoj demokratiji, mogu na različite načine – pre svega uzimanjem učešća u političkom životu (institucionalnom i vaninstitucionalnom) i predlaganjem normativnih rešenja, politika, strategija.
U prividnoj demokratiji sa izraženim antiradničkim politikama i jasnim elementima partokratije i autokratije kao što je slučaj u Srbiji, pre svega je potrebno definisati jasnu alternativnu političku platformu postojećim politikama – u oblasti zaštite radničkih prava nije dovoljno samo kritikovati postojeće negativne tendencije, već se radnicima moraju ponuditi jasna rešenja usmerena na poboljšanje njihovog položaja i stvaranje sistema koji će restaurirati sva prava i slobode koje su im trenutno oduzete ili ugrožene.
Fondacija Centar za demokratiju; Foto: Vreme, arhiva
NAJAVA DOGAĐAJA
IZDVAJAMO
20. decembar 2024.
Otvorene prijave za POLITEIA školu za participaciju mladih!
12. decembar 2024.
Sloboda izražavanja i sloboda okupljanja studenata ne smeju biti ugrožene
5. decembar 2024.
Vučković: Podržati mlade ljude koji se bore za opšte dobro
AKTUELNI PROJEKTI
PUBLIKACIJE
-
Četvrti monitoring izveštaj Platforme „Održivi razvoj za sve“: Da li je cilj na vidiku?
-
Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji 2024. (sažetak)
-
The Comparative Analysis of Youth Policies in the Western Balkans (WB)
-
Oslobađanje potencijala kolektivnog pregovaranja u tri sektora: Poziv na akciju
-
Izveštaj o stanju radnih prava u Republici Srbiji za 2023. godinu
-
Western Balkans Youth in Policy Making Processes
-
Bilten Platforme „Održivi razvoj za sve“ (Decembar 2023)
-
Analiza „Smanjenje siromaštva kroz održivu poljoprivredu u Srbiji“
-
Srbija 2030 - Malo vremena, dosta izazova: Da li je Srbija odredila svoj razvojni put?
-
Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji 2023. (sažetak)
-
Bilten Platforme „Održivi razvoj za sve“ (Septembar 2023)
-
POLITEIA regionalna škola za participaciju mladih 2023 (liflet)
-
Bilten Platforme „Održivi razvoj za sve“ (Jun 2023)
-
Regionalni dijalog mladih za Evropu (liflet)
-
Ukrštena diskriminacija žena i devojčica sa invaliditetom i instrumenti za njihovo osnaživanje
-
Projekcije siromaštva starijih
-
Uticaj globalne krize na ranjive grupe
-
Izveštaj o stanju radnih prava u Srbiji za 2022. godinu