27. mart 2019.
| Beograd

Sarita Bradaš na panel diskusiji „Položaj žena na tržištu rada - od brojeva do stvarnog stanja“

Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju učestvovala je na panel diskusiji „Položaj žena na tržištu rada - od brojeva do stvarnog stanja“ koja je održana 27. marta 2019. u organizaciji A 11 - Inicijative za ekonomska i socijalna prava.

Ekspertkinje iz organizacija civilnog društva i nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava, diskutovale su o položaju žena na tržištu rada, uzrocima platnog jaza u Srbiji, efektima novih zakonskih rešenja na položaj žena i zastupljenošću žena na mestima odlučivanja.

Među učesnicima je posebno interesovanje izazvalo predstavljanje podataka istraživanja koji se bave položajem žena tekstilnih radnica u okviru Clean Clothes Campaign, pre svega podataka koji se odnose na zarade, zloupotrebu prekovremenog rada i izuzetno loših uslova rada, u toj meri da je, primera radi, padanje u nesvest toliko česta pojava da je radnice više ni ne smatraju okolnošću koja se može promeniti. Navedeno je da su radnice u tekstilnoj industriji svesne da im se krše ljudska prava, ali da se plaše da reaguju na povredu svojih prava.

Učesnici su bili zainteresovani i za podatake koji govore o efektima mere štednje na položaj žena i obim podrške u okviru usluga socijalne zaštite. U vezi sa tim, Borjana Peruničić iz stručne službe Zaštitnika građana je navela da su mere štednje najviše pogodile žene zaposlene u javnom sektoru, kao i da zaposlenih u centrima za socijalni rad ima premalo, što utiče na to da žene iz ugroženih grupa ostaju uskraćene za usluge socijalne zaštite. Osvrnula se i na rodnu strukturu rukovodećih pozicija u lokalnim samoupravama, te je prema istraživanju koje je sproveo Zaštinik građana u Srbiji samo 12 žena predsednica opština i gradonačelnica, žene u lokalnim samoupravama su uglavnom zaposlene na izvršilačkim pozicijama.

Panel diskusija „Položaj žena na tržištu rada - od brojeva do stvarnog stanja“

Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju je istakla da mnogi zakoni, ne samo oni koji uređuju oblast rada, sadrže diskriminatorne odredbe koje u najvećem broju slučajeva pogađaju žene. Navela je kao primer Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji ne uzima u obzir podatke o prosečnoj starosti prema kojima penzionerke umiru mlađe. Muškarci i žene u istom dobu ostvaruju pravo na penziju, ali kada se meri period od momenta ostvarenja prava na penziju, žene žive kraće od muškaraca, te smatra da država tako štedi na ženama. Posebno je istakla da je najveća razlika kod preduzetnika gde muškarci umiru u proseku sa 75 godina, a žene sa 68 godina. Smatra da je zajednička karakteristika svim našim dokumentima da nema rodne perspektive, politike zapošljavanja se ne bave odnosom poslovnog i porodičnog života, dok žene sa tržišta rada ne prelaze u nezaposlenost već u neaktivnost.

Biljana Janjić iz udruženja građanki FemPlatz je navela da je obrazovna struktura u Srbiji takva da postoji više visoko obrazovanih žena nego muškaraca. Međutim, Evropski institut za rodnu ravnopravnost je objavio podatke da su danas informacione tehnologije najkonkurentnije tržište, ali da samo 20% žena diplomira sa takvih fakulteta. Istakla je da je razlog ovome rodna stereotipizacija u najranijem dobu. Pored toga, govorila je o poziciji višestruko ugroženih žena na tržištu rada, kao što su žene sa invaliditetom i žene sa sela.

Učesnici/ce panel diskusije su bili prestavnici i predstavnice organizacija civilnog društva, nezavisni aktivisti i aktivistkinje, predstavnici stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Panel diskusija je organizovana u okviru projekta „Operacionalizacija ljudskih prava - Od praktičnih politika do lokalnog nivoa“ koji se sprovodi uz podršku Britanske ambasade u Beogradu.