• 28. mart 2019.
• |  Beograd

Dijalog u Centru: KAKO DO POLITIČKOG REŠENJA? - Protesti građana kao odgovor na deficit pravde i nemoć institucija

Dijalog u Centru, Beograd, 28. mart 2019, Envoy Conference Center

Debata na temu „Kako do političkog rešenja? - Protesti građana kao odgovor na deficit pravde i nemoć institucija“ održana je 28. marta 2019. godine u Beogradu, u okviru projekta Dijalog u Centru, koji organizuju Fondacija Centar za demokratiju i Fridrih Ebert Fondacija.

Povod za debatu na ovu temu bili su protesti i buđenje građana širom Srbije, iskazani otpor i nepristajanje na autoritarni model vladanja u Srbiji, ali istovremeno i nedovoljno jasna politička profilisanost protesta, kao i pokušaji njihove radikalizacije.

Otvarajući skup, pozdravnu reč uputili su Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju, i Dr Max Brändle, Direktor kancelarije Friedrich Ebert Stiftung u Beogradu.

“Naša želja je da svaku pojavu u društvu razmatramo tako što promovišemo dijalog i tražimo načine da se demokratski procesi unaprede”, rekla je Nataša Vučković.

Dr Max Brändle je izrazio zadovoljstvo nastavkom uspešne saradnje Fondacije Fridrih Ebert i Fondacije Centar za demokratiju i želju da se doprinese unapređenju demokratskh procesa u Srbiji. 

U nameri da se debata usmeri ka “traženju političkog rešenja”, postavljeno je nekoliko ključnih pitanja: Kako zahteve građana, dominantno usmerene na zahtev za slobodne izbore, slobodne medije i demokratsko funkcionisanje institucija, pre svega parlamenta, “odenuti” u precizne i realistične političke zahteve? Treba li bojkot institucija, koji sobom nosi i opasnost odbijanja dijaloga, da bude sredstvo političke borbe i pod kojim uslovima? Uspeva li opozicija da usmeri zahteve građana ka postizanju političkog rešenja i ostvarivanju ciljeva protesta? Postoji li na strani opozicije i organizatora protesta dovoljna spremnost da se čuju i različiti stavovi i kritika? Kako sprečiti realnu opasnost da pobednici protesta budu populističke organizacije i pokreti jasno određeni kao antievropski?

Uvodne reči u debati dali su Dubravka Stojanović (Filozofski fakultet), Marko Đurišić (narodni poslanik) i Slobodan Cvejić (SeCons), a razgovor je moderirala novinarka Ljubica Gojgić.

Slobodan Cvejić je izneo ključne nalaze tek završenog istraživanja SeCons-a o protestima građana, navodeći da su ključni motivi za ulazak u proteste nezadovoljstvo zbog neslobodnih medija, nerešavanje važnih problema poput nezaposlenosti, siromaštva i odlaska mladih iz zemlje, kao i visok nivo korupcije vlasti.

Kao najvažnija očekivanja učesnika od protesta, on je istakao povećanje medijskih sloboda (61%), promenu vlasti (57%), više demokratije (54%) i bolje uslove rada i zapošljavanja (37%).

Prema ovim nalazima, protesti su usmereni protiv stabilokratije i protiv establišmenta, a pod establišmentom građani podrazumevaju i vlast i opoziciju.

Cvejić je naveo i da učesnici protesta imaju vrlo nisko poverenje prema institucijama u političkom i građanskom sistemu. Najviše poverenja u Srbiji su dobile nevladine organizacije, dok najmanje poverenje građani imaju u vladu, a zatim slede Skupština, pravosudni sistem, pa političke stranke.

Dubravka Stojanović je naglasila da je akademska zajednica relativno rano razumela poruku učesnika protesta, bez obzira što i sama ima brojne dileme u pogledu samih protesta.

Ona je ocenila da je ovaj režim komparativno najgrublji, najbrutalniji u svim kršenjima demokratskih pravila, procedura, sloboda građana, vladavine prava, u odnosu na sve prethodne, naravno ako se izuzme komunizam.

Režim u potpunosti odbija svaku debatu. Ušao je u vrlo opasnu fazu pravljenja paralelnih sistema - prave se paralelna udruženja sudija i tužilaca, paralelni Utisak nedelje, organizuju se paralelna studentska okupljanja. Drugim rečima, režim pravi paralelno društvo, čime društvo dodatno uvodi u konflikt i potencijalno rizične situacije, rekla je Dubravka Stojanović.

Kao nešto što može da ponudi optimistički pogled, ona je istakla da do sada nismo imali ovakvih društvenih pokreta - ovo je jedna erupcija protiv nasilja vlasti, sloboda je ono što učesnike motiviše na proteste, građani se oslobađaju od straha i to je ogromna zasluga sadašnjih protesta.

Marko Đurišić se složio sa ocenom da je najveći uspeh ovih protesta oslobađanje od straha, ali je naglasio da je van Beograda, u manjim sredinama, taj strah još uvek vrlo vidljiv.

Zbog toga je važno da se nastavi sa održavanjem protesta i da se broj učesnika stalno povećava. A to mogu i moraju da urade stranke, to je obaveza stranaka u narednom periodu – da proteste kapilarno prošire, a da se manje bore za preuzimanje kontrole nad njima.

Govoreći o bojkotu parlamenta, on je preneo da ta odluka nije bila ni jednostavna ni jedinstvena, bila je rizična, ali da se kroz učešće u parlamentu više ništa nije moglo uraditi i da su spremni da se s tim rizikom nose.

Nema sumnje da do boljih izbornih uslova nismo mogli da dođemo kroz parlament, niti do većih medijskih sloboda, niti do jačanja institucija, a sada postoji povećana želja da nas sasluša neko od predstavnika međunarodne zajednice, rekao je Đurišić.

Dragoljub Mićunović (predsednik UO Fondacije Centar za demokratiju) je ocenio da je demokratija ugrožena u većini zemalja u svetu i da ni danas demokratija nema dovoljno prijatelja.

On je poručio da bojkot parlamenta nije dobro rešenje, jer se na taj način uništava institucija parlamenta, a poslanik ima obavezu prema onima koji su ga poslali u parlament.

Mićunović je naglasio da nam je neophodan dijalog i odbrana institucija, kontrola javnosti, jer institucije kontrolišu zloupotrebe vlasti, obezbeđuju da se spreči tiranija većine, zloupotreba položaja, i obezbeđuju ravnopravnost i nezavisnost grana vlasti.

Milan Podunavac (Fakultet političkih nauka) je rekao da je društvo u Srbiji slabo, degradirano, a da se režim oslanja na represiju, permanentnu političku mobilizaciju, stalna vanredna politička stanja, stalno proizvođenje političkih neprijatelja.

Kao važnost građanskih protesta, on je istakao to što su ogolili represivnu prirodu ove vlasti, probudili nadu i otvorili prostor za formiranje snažnih, novih, modernih političkih ideja, kao i da je red na političke stranke da daju jednu vrstu političkog “odela” onome što je protest proizveo.

Dragan Domazet (Univerzitet Metropolitan) je kazao da je imperativ protesta ubediti i jednu i drugu stranu da je rešenje u dialogu, i da političke stranke, pre svega one koje su sada u opoziciji, treba da nauče lekciju i da ponude rešenja za sve probleme, uključujući i teme demokratije i slobode.

Slobodan Vučković (član UO Fondacije Centar za demokratiju) je naglasio da je promena izbornog sistema način da se popravi najvažnija institucija političkog sistema u Srbiji i da bi jedan od zahteva protesta trebalo da bude upravo ukidanje proporcionalnog izbornog sistema.

Zoran Tomić (Pravni fakultet u Beogradu) je ocenio da su protesti pozitivni, da ne smeju prestati, jer ne treba zaboraviti da su oba puta protesti uspeli posle izbora, posle pokušaja krađe na izborima (1996/97. i 5. oktobra), kada se pojavila i proširila kritična masa.

Dragan Šutanovac (Demokratska stranka) je rekao da ne deli mišljenje da građani ne veruju političkim partijama, iako se težište usmerava na građanska udruženja, građanske inicijative ne mogu da pobede ovaj režim.

Aris Movsesijan (Nova stranka) je izneo utisak da se među građanima javio strah od promena, da li opozicija ima siguran plan za “dan posle” i naglasio da niko više ne veruje u mirnu predaju vlasti ukoliko opozicija pobedi.

Tamara Tripić (Demokratska stranka) je navela da su protesti pokazali da su se građani poneli odgovornije prema Srbiji i prema problemima u kojima živimo i od naše elite i od onih koji su politički glasnogovornici.

Jovan Mihajlović (građanin iz Petrovca na Mlavi) je izrazio podršku učešću političkih stranaka u protestima, ali je kao bitno naglasio da se ne sme desiti samo puka promena vlasti, nego da se promene i ekonomske i društvene politike. 

Nataša Vučković je poručila da je jako važno da nastavimo da radimo i u civilnom sektoru i kroz opoziciju, protiv dva otklona – otklona građana od politike i otklona od Evropske unije.

U debati je istaknuto da se većina zahteva građana koji protestuju svodi na prihvatanje normi demokratskog poretka koje proklamuje EU: vladavina prava, borba protiv korupcije, kontrolna funkcija izvršne vlasti od parlamenta, slobodna javnost i nezavisnost medija, slobodni i fer izbori, borba protiv diskriminacije, ravnopravnost i afirmacija dijaloga, socijalna pravda i građanska solidarnost.

Upravo zbog toga demokratski i proevropski deo opozicije ima još dva važna zadatka. Jedan je da povrati poverenje građana u političke procese i političke stranke – očigledno je potreban drugačiji metod političkog rada, usklađenost vrednosti i akcija. To bi pomoglo da građani prestanu da u opozicionim strankama vide samo drugu stranu establišmenta, gde je sve povezano i umreženo. Drugi zadatak je da insistira na evropskim integracijama i evropskom putu Srbije. 

Fondacija Centar za demokratiju 

Pogledajte GALERIJU FOTOGRAFIJA - Dijalog u Centru: „Kako do političkog rešenja?”