25. decembar 2018.
| Beograd

Nataša Vučković: Evropska unija i Zapadni Balkan - šta nas čeka posle izbora u EU?

Izbori za Evropski parlament biće iduće godine ozbiljan ispit za evropski projekat. Kakva će biti Unija posle izbora pitanje je brojnih konferencija i analiza u Evropi i van nje.

I u Srbiji se, kao i u drugim zemljama u regionu, razmatra kako će se mogući izborni rezultati i post-izborni scenariji odraziti na politiku proširenja i na podršku reformama na Zapadnom Balkanu. Po modelu serijala Call to Europe koje Evropska fondacija za progresivne studije (FEPS) organizuje širom Evrope, u Beogradu je 17. decembra održana međunarodna konferencija “Call to Europe in the Western Balkans” čiji su organizatori, pored FEPS-a, bili Fondacija Centar za demokratiju, Olof Palme Centar, Fondacija Žan Žores i Fondacija za razvoj parlamenta. Sve one su, osim poslednje, članice FEPS-a koji na evropskom nivou umrežava organizacije progresivne provenijencije, po vrednostima bliske socijal-demokratskim političkim programima, što je važno za razumevanje izbora tema i učesnika na konferenciji, pa čak i njenog vizuelnog utiska.

Na prvom panelu o predizbornoj situaciji u EU govorili su članica Hrvatskog sabora i bivša ministarka spoljnih poslova dr Vesna Pusić, Sebastijan Grikur (Francuska), Boško Jakšić, novinar i Natan Albahari iz ISAC Fonda. Drugu grupu panelista okupljenih oko teme Kriza demokratije kao zajednički problem EU i Zapadnog Balkana, činili su prof. Eralda Čani, donedavna savetnica premijera Rame, dr Milorad Pupovac, član Hrvatskog sabora, Dragoljub Mićunović, te novinar Andrej Ivanji i Svetlana Vuković iz crnogorskog DPS-a. Na trećem panelu o socijalnoj dimenziji evropskih integracija na ZB, govorili su Sonja Lokar, Ivan Sekulović, Katica Janeva iz Skoplja i Ivan Vujović iz Podgorice.

Dominiralo je nekoliko vrlo važnih teza koje zaslužuju da budu posebno istaknute i elaborirane. Većina građana Evropsku uniju doživljava kao datost, a tek onda kad se država ili društvo od nje udalje, kao sad u Britaniji, shvati se ozbiljnost posledica udaljavanja. “Trenutno je najveća podrška Evropskoj uniji u Velikoj Britaniji”, rekla je Vesna Pusić. U Evropi je vidljiv proces povezivanja desnih ekstremnih grupacija, one iz EU traže i nalaze svoje saveznike u zemljama ZB. Njihovo zajedničko delovanje ima za cilj kreiranje atmosfere u javnosti da je evropski projekat propao. S druge strane je slabljenje tradicionalnih političkih partija, razočarenje posebno u socijal-demokratske i druge s progresivnog krila kao da se “zaboravilo da ne može postojati socijalna politika koja se oslanja na levicu i desnicu istovremeno” (Grikur). Savremeni populizam je kombinacija tiranije većine u parlamentu, tiranije laži i tiraniji korupcije (Mićunović). Populizam je uvek bio jedan od načina osvajanja vlasti, danas se radi o opasnim oblicima nacionalizma i pojavama nacizma i fašizma (Pupovac). Pobeda populista na evropskim izborima može zbuniti Zapadni Balkan gde postoji tradicija da se biraju autoritarne i nacionalističke vođe, rekao je Boško Jakšić. Mnogi lideri na Zapadnom Balkanu likuju kad se govori o krizi u EU i s neskrivenim zadovoljstvom priželjkuju pobedu populističkih opcija u Evropi ne bi li tako opravdali svoju autoritarnost i gušenje sloboda. Za većinu su demokratija, vladavina prava i sloboda medija samo prazne deklaracije, ispražnjene od svakog stvarnog sadržaja. Demokratski deficit na ZB postaje sve izraženiji, u sigurnom hodu ka autoritarnoj vlasti, demokratske procedure su zarobljene i zloupotrebljene tiranijom većine. Većina vidi vladavinu prava, transparentnost, demokratsku kontrolu i nezavisne medije kao pretnju svojoj dominantnoj poziciji. Kad se EU bavi sobom, a ne posvećuje se ozbiljno ovdašnjim reformama, lokalne političke elite ne čine nikakav pomak, potvrđujući time tezu o zarobljenim državama iznetu u EU Strategiji za Zapadni Balkan. “Ne mogu Poljska ili Mađarska biti modeli po kojima kreiramo i sprovodimo proklamovane reforme!” Svedoci smo urušavanja institucija, defamiranja političkih neistomišljenika, kreiranja kriza i konflikata stvarajući osećaj straha kod građana za vlastitu ili nacionalnu bezbednost zbog koje “pristaju” da žrtvuju demokratiju, slobodu medija, slobodu izbora… Na primedbu iz publike da se isuviše kritika upućuje EU, Andrej Ivanji je odgovorio “Ja jesam Evropejac, ali sam potpuno razočaran u Evropsku uniju. Koja je poruka Evropske unije kad Vučića tapše po ramenu samo da bi rešio pitanje Kosova ili kad je dozvolila stavljanje bodljikavih žica na svojim granicama?”

Razočarenje građana u institucije, i u EU i na Balkanu, potiče i od toga što građani vide da se privatni interes u institucijama prikazuje kao opšti interes (E. Čani). Tome su doprinele i razne forme javno-privatnih partnerstava koje, bez transparentnosti, bez jakih institucija i slobode medija kao kontrole, omogućavaju prodiranje privatnog interesa u državne strukture i slabljenje javnih službi. S druge strane, predstavnica vladajuće crnogorske stranke nije se složila s ocenom da se termin „zarobljena država“ može primeniti na Crnu Goru. Albahari je upozorio na posledice sporog uskladjivanja spoljne politike, posebno u Srbiji, sa spoljnom politikom EU, iako je preovladalo mišljenje da će poglavlja 23 i 24 biti najveći kamen spoticanja na putu ka EU.

Pitanje ko danas političkim jezikom u Evropi govori o nejednakosti (Pupovac), bilo je dobar uvod za poslednji panel o socijalnoj dimenzije reformi u regionu. Ovo pitanje postavljeno je i u kontekstu prošlogodišnjeg proglašenja Evropskog stuba socijalnih prava kao pokušaja “socijalizacije” evropske ekonomske politike: Evropski semestar kao metod realizacije Strategije Evropa 2020 i koordinacije ekonomskih politika EU članica, s krizom je bio dominantno usmeren ka štednji. “Mere štednje najteže su pogodile najsiromašnije slojeve i srednju klasu” (Lokar). Društva na ZB su suočena sa visokom nezaposlenošću, nedostatkom perspektive za mlade, brzim starenjem stanovništva, odlaskom ogromnog broja ne samo visoko obrazovanih stručnjaka nego i onih sa srednjim obrazovanjem, čime se prazne redovi brojnih profesija. Praksa rodne ravnopravnosti je u opadanju iako su zemlje ZB svojevremeno prednjačile u politikama jednakih šansi za žene i muškarce. Rastuća nejednakost, ogromne razlike u razvijenosti najvećih gradova i unutrašnjosti, samo su neki od ozbiljnih pokazatelja stvarnosti u regionu. Zemlje se promovišu kao izvori jeftine radne snage, a izdvajanja za obrazovanje su nedovoljna u odnosu na potrebu njegove modernizacije i prilagođavanja za tzv. novu ekonomiju (Vučković). „Na socijalnom planu proces evropskih integracija na Zapadnom Balkanu zaostaje“, istakao je Ivan Sekulović (FCD), osvrnuvši se i na nizak nivo radničkih prava i potiranje socijalne pravde jer na pripremu zakona poslodavci imaju dominantan uticaj. Pozvani su učesnici da se pridruže Platformi protiv jeftinog rada koju je pokrenuo FCD. Solidarnost kao vrednost se stalno marginalizuje, a “sve vladajuće strukture pitanja o kojima se ovde govori stavljaju u drugi kolosek i van fokusa javnosti“ (Vujović, SDP CG). Govorilo se o potrebi većeg uključivanja građana, unapređenja komunikacije i vraćanja poverenja u politiku. “Ako se žele uključiti građani, politika se mora spustiti na lokalni nivo” (Janeva).

Uprkos primedbima upućenih EU, pre svega zbog nedovoljnog pritiska na balkanske autoritarne lidere, na konferenciji je potvrđena nužnost nastavka reformi ka EU, kao i evropske politike proširenja. Odbrana demokratije je, pre svega, zadatak građana, pa je značajno bilo i podsećanje da je borba za demokratiju postojala mnogo pre EU i da ta borba ne treba da bude omeđena samo evropskim procedurama.