• 23. april 2018.
• |  Beograd

Peta Plenarna sednica Nacionalnog konventa o EU

Peta Plenarna sednica NKEU održana je 23. aprila 2018. godine u Narodnoj Skupštini Republike Srbije

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji obeležio je četiri uspešne godine rada održavanjem Pete Plenarne sednice. Nacionalni konvent danas predstavlja jedinstven mehanizam u okviru kog učestvuje više od 700 organizacija civilnog društva i koji omogućava dijalog sa predstavnicima Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije, Pregovaračkog tima, Delegacije EU i stručnjаkа, privrеdе, sindikаtа i prоfеsiоnаlnih udruženja o ključnim aspektima procesa evropske integracije Srbije. 

Fondacija Centar za demokratiju u okviru Nacionalnog konventa o EU koordinira Radnu grupu XVII koja prati poglavlja 2 – Slobodno kretanje radnika i 19 – Socijalna politika i zapošljavanje.

Kao i svake godine od osnivanja, članice NKEU organizovale su Plenarnu sednicu, na kojoj se predstavljaju rezultati rada koji su postignuti u prethodnih godinu dana, a ove godine je poseban fokus bio na Izveštaju o napretku Srbije u procesu integracije u Evropsku uniju koji je izašao u aprilu 2018. godine.

Sednicu su svojim uvodnim obraćanjima otvorili, Ana Brnabić, predsednica Vlade Republike Srbije, Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne Skupštine Republike Srbije, Sem Fabrizi, šef Delegacije EU u Srbiji, Norbert Beckmann-Dierkes, direktor Fondacije Konrad Adenauer i Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

Predsednica Vlade Republike Srbije je u svom uvodnom obraćanju istakla, da Vlada nema dovoljno kapaciteta da sama sprovodi neophodne reforme i da je zbog toga za nju nužno da sarađuje sa organizacijama civilnog drištva i privrednim organizacijama u procesu sprovođenja reformi. “Organizacije civilnog društva moraju biti prepoznate kao suštinski partneri Vlade Srbije”, navela je Brnabić. Ona je takođe navela, da naš evropski put mora da bude “suština a ne forma”, da je taj put težak i izazovan, ali da na njemu moramo raditi svi zajedno kako bismo otklonili generacijske nedostatke u našem društvu. Reforme su ključne u tri stuba, a to su ekonomske reforme, javna uprava i vladavina prava , a sve ove reforme je nemoguće ostvariti bez ključnog faktora a to je regionalna stabilnost, istakla je Brnabić.

O Izveštaju o napretku Srbije 2017-2018. godine govorili su Anja Rović, državna sekretarka u Ministarstvu za evropske integracije, Nenad Čanak, predsednik Odbora za evropske integracije, Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima, Sonja Liht, direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost i Marko Malović iz Instituta ekonomskih nauka. Moderator panela bila je Nataša Dragojlović, koordinatorka NKEU.

Šefica pregovaračkog tima, Tanja Miščević istakla je da “ocene iz Izveštaja EU jesu važne, ali da su za Srbiju mnogo važnije preporuke”. Srbija je do sada otvorila dvanaest Poglavlja i dva privremeno zatvorila, i sva ta poglavlja imaju ocene dobrog napretka.  Ove godine se očekuje otvaranje i Poglavlja 9- Finansijske usluge, Poglavlja 13- Politika ribarstva, Poglavlja 17- Ekonomska i monetarna politika, Poglavlje 18- Statistika i Poglavlja 33-  Budžetska pitanja, navela je Miščević.

O napretku Srbije u Poglavlju 23 i promeni Ustava na Plenarnoj sednici su govorili  Nela Kuburović, ministarka pravde, Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, Aksel Ditman, ambasador SR Nemačke u Srbiji, Noora HÄYRINEN, šefica Političkog odeljenja Delegacije EU, Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Goran Ilić iz Državnog veća tužilaca. Moderator je bio Milan Antonijević, izvršni direktor YUCOM-a i koordinator RG NKEU za Poglavlje 23. 

Na poslednjem panelu je bilo reči o slobodi govora i slobodi medija na kom su govorili Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Republike, Noora HÄYRINEN, šefica Političkog odeljenja Delegacije EU, Paul-Henri PRESSET, šef za informisanje, komunikaciju i medije DEU, Tanja Maksić  iz BIRN-a, Tamara Filipović iz NUNS-a, Zlatko Minić iz Transparentnosti, Maja Divac iz PG Mreža i Ivan Grujić iz Edukacionog Centra Leskovac. Moderatorka panela bila je Maja Stojanović, izvršna direktorka Građanskih Inicijativa i koordinatorka Međusektorke grupe za slobodu izražavanja i medija.

“Najvažnije teme iz oblasti slobode medija i  izražavanja odnose se na zaštitu novinara, finansijske tokove kroz javne nabavke i dodelu državne pomoći medijima i nezavisne institucije koje treba da vrše nadzor nad primenom medijskih zakona”, istakla je Maja Stojanović.

Aleksandar Gajović je naveo da se ne slaže sa zabrinutošću koja je navedena u oceni slobode medija i izražavanja u Izveštaju EU. On je istakao da je Srbija stvorila institucionalni okvir i prostor za jačanje slobode medija i izražavanja.

Savetnica za medije predsednika Republike, Suzana Vasiljević, okupljenima je saopštila da je izrada nove Medijske strategije obustavljena i da je potrebno formirati novu Radnu Grupu koja će raditi na izradi strategije. Ona je takođe navela da postoji svest o problemu u ovoj oblasti i pozvala na konstruktivan dijalog između svih zainteresovanih aktera.

Predstavnici medija i medijskih udruženja su izrazili sumnje u navode koji su izneli predstavnici državne vlasti i izneli mišljenje da je Izveštaj EU na pravom tragu stvarne situacije u Srbiji u oblasti slobode izražavanja i medija. Oni su takođe predstavnicima državne vlasti izneli svoja viđenja i preporuke na različite teme koje se tiču ove oblasti, koje su objedinjene u dokumentu “Komentari organizacija civilnog društva – Sloboda izražavanja i medijski pluralizam u Izveštaju EK o napretku Srbije za 2017. godinu”.

Predstavnici Delegacije EU u Srbiji podsetili su da je sloboda izražavanja i medija jedan od osnovnih principa EU i da je zbog toga zabrinjavajuća ocena koju je EU iznela u svom Izveštaju o napretku Srbije. Učestale pretnje i napadi na novinare, nedostatak adekvatnog legislativnog okvira, ekonomski i politički pritisak, manjak transparentnosti vlasništva nad medijima, nesankcionisanje govora mržnje, samo su neki od mnogobrojnih problema koje će Srbija u budućnosti morati da reši.

Peta Plenarna sednica NKEU održana je 23. aprila 2018. godine u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Okupila je preko sto pedeset zvaničnika na najvišem državnom nivou, predstavnike diplomatskog kora, civilnog društva, novinarskih i medijskih udruženja i ostale zainteresovane aktere. 

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) je stаlnо tеlo u оkviru kојеg sе vоdi tеmаtski struktuirаnа dеbаtа о pristupаnju Srbiје Еvropskoj uniji između prеdstаvnikа nеvlаdinih оrgаnizаciја, stručnjаkа, privrеdе, sindikаtа, prоfеsiоnаlnih оrgаnizаciја i držаvnе аdministrаciје, pоlitičkih pаrtiја, nezavisnih tela. Formiranje 21 radne grupe NKEU iniciralo je više od 20 najistaknutijih organizacija civilnog društva kako bi pratile tok pregovora i sprovođenja reformi u oblastima iz 35 pregovaračkih poglavlja. 

Izvor: www.gradjanske.org, Fondacija Centar za demokratiju