4. april 2018.

Održana radionica: Žene na tržištu rada

U organizaciji Sekcije žena Saveza samostalnih sindikata Srbije i podršku Fondacije Fridrih Ebert, u Beogradu je 4. aprila 2018. godine održana radionica na temu: "Žene na tržištu rada u Srbiji: ka uspostavljanju balansa rodne jednakosti".

Na skupu su učestvovale Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Monserat Mir Roka, sekretarka Evropske konfederacije sindikata i Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju. Skup su pozdravili Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ursula Koh Laugvic, direktorka Regionalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert za Srbiju i Crnu Goru.

U Izveštaju poverenice za zaštitu ravnopravnosti istaknuto je da je najviše pritužbi, čak trećina, podneto iz domena rada. Kao i prethodnih godina žene su podnele veći broj pritužbi jer im zbog pola ali i porodičnog statusa nije bilo omogućeno da napreduju na poslu. Žene su se žalile da su nakon porodiljskog odsustva uglavnom ili gubile posao ili raspoređivane na poslove nižeg ranga i sa manjom zaradom. Potrebno je razbijati stereotipe i tradicionalno mišljenje da su žene te koje isključivo brinu o deci i drugim članovima porodice i osnaživati njihov položaj na tržištu rada, naglasila je poverenica Brankica Janković. U cilju sprečavanja diskriminacije i uspostavljanja ravnopravnosti organizovana je i obuka 125 inspektora rada kako bi na pravi način mogli da prepoznaju i reaguju na diskriminaciju.

Monserat Mir Roka, sekretarka Evroske konfederacije sindikata upoznala je prisutne sa aktivnostima EKS usmerenim na uspostavljanje evropskog socijalnog stuba, zaštitu ravnopravnosti, te kampanjama vezanim za povećenje plata i uspostavljanje balansa između privatnog i poslovnog života. Direktiva o jednakim zaradama za jednak posao ima dva cilja: da se uklone sve prepreke za prevazilaženje jaza u zaradama i da se uključe sve žene, koje ostvaruju značajan deo vrednosti i dohotka.

Nataša Vučković, generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju je istakla da segregacija žena postoji po sektorima, te da osnovni indikatori tržišta rada poslednjih decenija upućuju na značajno niži nivo participacije žena što za posledicu ima nemogućnost ekonomske nezavisnosti. Preko 40 odsto žena isključeno je sa tržišta rada u odnosu na 27 odsto muškaraca. Pored toga najveći broj žena radi u sektoru usluga, posebno u sektorima gde su zarade niže, a kada su u pitanju rukovodeća mesta ili centri moći, tu se po pravilu nalaze muškarci.

Nakon diskusije gde su izloženi primeri iz prakse zaključeno je da u Srbiji postoje brojne zakonske regulative uključujući i konvencije koje su ratifikovane kao i strateška dokumenta poput Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost, Strategije za prevenciju i zaštitu od diskriminacije te Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike – ESRP, međutim u praksi je nedovoljno učinjeno. U Srbiji nedostaje istinska rodno osetljiva analiza tržišta rada kao i dobri statistički podaci koji bi i kroz rodni aspekt razmatrali (ne)zaposlenost i uzroke neaktivnosti žana. Zajedno sa muškim kolegama žene bi trebalo da se angažuju na promeni tradicionalnog mišljenja o njihovom mestu i ulozi, da jača mreža i povezivanje, a posebno je značajno obrazovanje i dobra informisanost. Potrebna je saradnja sindikata, institucija i nevladinih organizacija u aktivnostima na poboljšanju položaja žena na tržištu rada. Najnovije mere populacione politike trebalo bi pre svega usmeriti ne samo na finansijsku podršku već na uspostavljanje balansa između privatnog i poslovnog života i podršku ženama za napredovanje u karijeri.