26. april 2018.
| Beograd

Debata „Antifašizam u Srbiji“

Debata „Antifašizam u Srbiji“ biće održana 26. aprila 2018. godine u prostorijama Medija centra, Terazije 3/II, u Beogradu

Antifašizam u Srbiji tema je naše naredne debate u okviru projekta „Dijalog u centru“.

U susret Danu pobede nad fašizmom koji se 9. maja slavi širom Evrope, Fondacija centar za demokratiju organizuje raspravu o značenju pojma antifašizma u Srbiji danas.

Kako se danas interpretira naša antifašistička istorija, na koji način tumačimo događaje iz prošlosti, kako se odnosimo prema zločinima fašizma u periodu II svetskog rata i nakon njega, pitanja su koja želimo da postavimo našim učesnicima i zainteresovanoj javnosti.

Sudski proces za rehabilitaciju Milana Nedića, inicijativa za promenu imena grada Zrenjanina, ulične demonstracije fašističkih organizacija, veliki stepen tolerancije prema nasilju, nedostatak adekvatnih reakcija državnih organa, širenje govora mržnje i svih oblika diskriminacije u javnom životu i tabloidnim medijima, skandali ekstremno desnih stranaka u parlamentu, pojave su koje izazivaju polemiku u javnosti i zahtevaju ozbiljno promišljanje i debatu.

O fašizmu i antifašizmu u Srbiji treba razgovarati i u međunarodnom kontekstu: jačanja radikalne desnice u zemljama centralne i istočne Evrope, krize u Ukrajini, terorističkim napadima, ekonomskoj i socijalnoj nejednakosti, rastućoj ksenofobiji i strahu od izbeglica. Kao zemlja-kandidat za članstvo u EU, često se pozivamo na evropske vrednosti. U eri falsifikovanja činjenica, revizije istorijskih događaja, tražimo odgovor na pitanje da li u Srbiji postoji društvena i politička klima u kojoj građani, posebno mlađe generacije, baštine vrednosti demokratskog, tolerantnog društva zasnovanog na poštovanju ljudskih prava i sloboda.

Antifašistički pokreti u Srbiji

Razgovor organizujemo kako bismo ispitali i ulogu političkih institucija, obrazovnog sistema, institucija kulture i medija. Posebno nas zanima delovanje političkih stranaka, kontradiktornosti između njihovih programa i njihovog delovanja i da li stranke nacionalnog populizma relativizuju ili zapravo podstiču jačanje neo-fašističkih snaga u Srbiji. Takođe, želimo da utvrdimo postoji li danas tendencija negiranja naših antifašističkih tekovina i da li je na delu razaranje inače krhkog demokratskog tkiva društva.

U Srbiji deluje veći broj političkih partija koje su zasnovane na humanističkim vrednostima i pravilima međunarodnog prava koja su proistekla nakon pobede na fašizmom sredinom XX veka. Veliki je broj organizacija/udruženja građana koje promovišu ljudska prava, manjinska prava, i zalažu se za borbu protiv diskriminacije. Među njima su i organizacije koje ove principe imaju u svom programu, a i u svom nazivu sadrže opredeljenje za antifašizam kao odgovor na “novi talas fašizacije društva” (https://sav-ns.wixsite.com/sav2017). Nekoliko organizacija iz Vojvodine pozvalo je krajem 2017. godine građane Srbije da potpišu antifašistički proglas. Ocenili su da institucije u Srbiji "zatvaraju oči i uzmiču pred neofašizmom, desnim ekstremizmom, klerikalizmom i nasiljem" i da "političke elite" otvoreno i javno podržavaju takve organizacije i grupe, opravdavajući govor mržnje i nasilje.

Takođe, u Srbiji deluje i Savez antifašista Srbije koji osnovan kao “dobrovoljna, nedobitna, nestranačka i nevladina organizacija građanki i građana Srbije", i zalaže se “za mir, slobodu, ravnopravnost građana i naroda; socijalnu pravdu i toleranciju; svestranu saradnju sa drugim narodima i državama; razobličavanje, osudu i suzbijanje pojava neofašizma, rasizma, mržnje prema drugim narodima i raznih oblika političkog ekstremizma; afirmaciju civilizacijskih i moralnih vrednosti antifašističke borbe na kojima se temelji današnja ujedinjena Evropa, čime se podstiču saradnja i intergracioni procesi u regionu i njegovo uključenje u Evropsku uniju; objektivan kritički i antidogmatski odnos prema prošlosti i istoriji, za objektivno vrednovanje razvoja i dostignuća SFRJ (1945-1991) i kritičko ocenjivanje uzroka, ciljeva, načina i posledica njenog razbijanja: pravnu zaštitu antifašističkih vrednosti, čuvanje i zaštitu spomenika svih oslobodilačkih ratova i Narodnooslobodilačke borbe 1941-1945;” (http://antifasisti.org/safs)

“Insajder” o novim snagama desnice

Istovremeno, svedoci smo sve agresivnijeg ponašanja jednog broja ekstremnih, desničarskih organizacija koje otvoreno pozivaju na mržnju, diskriminaciju prema pripadnicima svih vidova manjina često i uz simbole koji podsećaju na simbole nacizma.

Kako se navodi u analizi portala “Insajder” objavljenoj 25. juna 2017. godine “prekidanjem tribina, porukama mržnje i etiketiranjem političkih neistomišljenika kao izdajnika i Soroševih plaćenika - desničarske organizacije u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci sve su aktivnije i vidljivije. Istovremeno, reakcija država uglavnom je blaga, pa može čak da se tumači kao neka vrsta prećutne podrške”.

Iako nije došlo do fizičkog nasilja, incidenti u organizaciji pripadnika organizacija kao što su „Zavetnici“ i „Alternativa“ od dolaska na vlast Srpske napredne stranke 2012. godine pokazali su po prvi put, da desničarske organizacije nastupaju u javnom prostoru sa sve većim samopouzdanjem, koje dodatno podstiče blaga reakcija države.Podsticanje stalno pretećeg ambijenta zasnovanog na strahu u sprezi sa tabloidnom štampom, daje utisak da je društvo na granici koja lako može odvesti u nasilje.

Insajder dalje navodi da “od početka devedesetih godina do danas desničarski ekstremizam je važan faktor u političkom životu u Srbiji. Dok su ekstremne nacionalističke organizacije tokom devedesetih delovale uglavnom na ratištima kao paravojne formacije, nakon 2000. godine one menjaju svoj način delovanja, nastavljajući širenje ideja netolerancije ksenofobnom retorikom, prekidanjima tribina svojih političkih neistomišljenika, ali i fizičkim napadima. Desničarske organizacije su često imale „blagoslov“ Srpske pravoslavne crkve, dok su pojedini srpski političari koristili „usluge“ huligana i ekstremnih desničara za postizanje svojih političkih ciljeva. Ovo je u novembru 2013. čak javno priznao tadašnji premijer i lider SPS-a Ivica Dačić kada je rekao da su se političke partije, uključujući i njegovu, godinama „udvarale“ huliganima, nacionalizmu i šovinizmu jer to donosi glasove. Najdrastičniji primer za to je miting protiv nezavisnosti Kosova koji je 2008. organizovala država i kada je došlo paljenja američke i ambasada još nekoliko zemalja, i kada je tokom nereda poginuo jedan mladić. Deset godina od tog događanja i dalje nije utvrđena odgovornost nadležnih institucija za kršenje međunarodnih normi o obezbeđenju amabasada stranih zemalja - do danas nije podignuta optužnica protiv odgovornih za to što se policija povukla pred huliganima i dozvolila paljenje ambasada”.

U tekstu se ističe da su se predstavnici države više puta do 2014. povlačili pred pretnjama nasiljem desničarskih organizacija protiv održavanja Parada ponosa. “Zanimljivo je to da se od 2014. Parada ponosa održava uz jake mere obezbeđenja ali bez većih incidenata i organizovanijeg okupljanja desničarskih organizacija. Desničarske organizacije nisu bile prisutne u javnosti nakon što je Ustavni sud 2011. i 2012. godine. zabranio neonacističke organizacije Nacionalni stroj čiji je lider Goran Davidović zvani „Firer“ i „Obraza“ Milana Obradovića. U poslednje vreme pojavljuje se, po svemu sudeći, nova i nešto modifikovana desnica, koja deluje na ivici zakona, istovremeno jasno šireći mržnju. Jedna od novih desničarskih organizacija je Nacionalni srpski front koji su osnovali pojedini članovi fašističke organizacije Srbska akcija, poznate po nasilnim ispadima. Srbsku akciju osnovalo je nekoliko desničara iz Niša, Novog Sada i Beograda, uz idejno vođstvo Gorana Davidovića Firera, bivšeg lidera Nacionalnog stroja, koji je osuđen za širenje rasne i verske mržnje i netrpeljivosti 2006, a kom se za isti zločin trenutno sudi u odsustvu”.

Zašto se država povlači ili prećutno podržava pokrete i stranke ekstremne desnice

Pitanje koje je za nas važno jeste na koji način nadležni organi reaguju kada je u pitanju javno zastupanje stavova koji su u suprotnosti sa članom 49. Ustava Republike Srbije, koji jasno propisuje zabranu „izazivanja rasne, nacionalne i verske mržnje“.

U navedenom tekstu Insajdera konstatuje se da “državni organi nisu zvanično osudili incident“ koji je u Nišu na projekciji filma „Albanke su naše sestre“ izazvala zabranjena klerofašistička organizacija Obraz. Istovremeno, Nacionalni srpski front je i dalje zvanično registrovan u APR-u kao udruženje građana koje se, kako se navodi, bori za „afirmaciju i zaštitu osnovnih, ljudskih prava i građanskih sloboda“ dok istovremeno propagira fašizam, rasizam i ksenofobiju. Takođe, Tužilaštvo ne može da utvrdi ni krivce ni krivična dela za incident u Beškoj na tribini SNS-a na kojoj je govorio haški osuđenik Veselin Šljivančanin, kada su fizički napadnuti aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava. Isto toliko se Tužilaštvo ne oglašava o tome da li je počinjeno krivično delo kada su pripadnici Alternative, nekoliko dana posle incidenta u Beškoj, lepili plakate „strani plaćenici“ na vrata Inicijative mladih. Umesto reakcije Tužilaštva javnosti je upriličen sastanak ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića sa pripadnicima “Alternative” koji su mu uručili 3500 potpisa studenata iz Srbije i regiona kao podršku zakonu o zaštiti ćirilice. Ovi događaji i neadekvatan odgovor nadležnih institucija pokazuju da Srbija klizi ka ivici da žrtve pretvori u nasilnike, a nasilje u legitimno sredstvo, dok se istovremeno desnica ponovo vraća na političku scenu Srbije. Kako dosadašnje iskustvo u Srbiji govori - svako jačanje desnice praćeno je ili slabošću države ili njenom prikrivenom podrškom”. (http://insajder.net/sr/sajt/tema/5476/)

Obračuni sa neistomišljenicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije

Poslednjih meseci svedoci smo da i u parlamentu dolazi do sve učestalijih napada na narodne poslanike zbog različitog mišljenja ili pripadnosti nacionalnim manjinama. Napadi na poslanika DSH Tomislava Žigmanova i poslanicu DS Aleksandru Jerkov, izazvali su snažne reakcije u javnosti. Ali ne i adekvatnu reakciju kolega iz vladajuće većine koji na ove pojave nisu reagovali ni u skladu sa Poslovnikom ni Zakonom, ni u skladu sa osnovnim ustavnim načelima i političkom kulturom.

Takođe, bili smo svedoci višenedeljnih pretnji upućenih narodnoj poslanici Nove stranke Mariniki Tepić od strane predstavnika domaćih i međunarodnih fašističkih organizacija čiji su predstavnici boravili u Srbiji. Ona je tim povodom ocenila da je "krajnje vreme da se ohrabre tužioci i da počnu da rade svoj posao jer policija ne može bez naloga tužilaca ništa da radi".

"Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac ili je nestala ili je zaspala u svom komforu. Više puta sam joj se obratila, kao i druge organizacije civilnog sektora koje se bave ovom problematikom i mislim da je ona 'usko grlo' i apelujem javno, ako ona ne može da se probudi, da je neko probudi i podseti za šta prima platu", izjavila je Tepić. Ona dodaje da je pismo domaćoj i međunarodnoj javnosti uputila 19. januara "o narastajućem fašizmu pod kapom državne stranke" nakon što je dobila pouzdane informacije da je ekstremni desničari i fašisti iz Srbije u kontaktima u inostranstvu interno nazivaju "Džo", aludirajući na britansku parlamentarku Džo Koks koju je neki ekstremista, zadojen takvim tekstovima i propagandom, ubio nasred ulice", kaže ona.”(http://rs.n1info.com/a360270/Vesti/Vesti/Marinika-Tepic-o-pretnjama.html)

U slučaju Marinike Tepić, trebalo je da protekne više nedelja učestalih napada, pritisak opozicionih stranaka i javnosti, da bi se konačno oglasila i Ženska parlamentarna mreža čije su članice apelovale “na policiju, tužilaštvo i pravosudne organe da pronadju i sankcionišu one koji otvoreno prete poslanici Nove stranke Mariniki Tepić”.

"Pozivamo javnost, kolege i medije da podrže naše napore da se zaštiti svaka žena koja se odvažila da učestvuje u političkom životu Srbije i da solidarnošću koju danas pokazujemo, a koju ćemo pokazivati i dalje, motivišemo i mnoge druge žene da se uključe u politički i javni život Srbije", navodi se u saopštenju. (https://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/82906-zenska-parlamentarna-mreza-osudila-napade-na-poslanicu-mariniku-tepic)

Na pretnje narodnoj poslanici Tepić, reagovao je i Predsednik parlamentarnog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, osudio je pretnje poslanici Nove stranke Mariniki Tepić i naglasio da je razočaran što tužilaštvo i policija do sada nisu reagovali, jer pretnje upućene njoj, kako je istakao, predstavljaju i napad na Narodnu skupštinu Srbije. "Ovakve pretnje su neprihvatljive sa stanovišta i najminimalnijih standarda demokratskog društva. Osim nedopustivog ugrožavanja lične sigurnosti koleginice Tepić, ovakve pretnje izvesno predstavljaju i napad na Narodnu skupštinu i ugled i autoritet tog tela", ocenio je Omerović. "Marinika Tepić je narodna poslanica opozicione partije, žena i predstavnica jedne od nacionalnih manjina koje žive u Srbiji. Nedopustivo je i veoma opasno pustiti da se predstavnici fašističkih ideologija, oni koji šire mržnju prema svemu drugačijem, javno obračunavaju s poslanicom samo zato što im se ne sviđa pitanje koje je postavila", rekao je Omerović. (http://rs.n1info.com/a347288/Vesti/Vesti/Omerovic-Tuzilastvo-ne-reaguje-na-pretnje-Mariniki-Tepic.html)

Povodom napada na Tomislava Žigmanova, Aleksandru Jerkov do danas nije bilo nikakve reakcije iz redova parlamentarne većine.

Pogled na istoriju

Kako je nedavno pisao Deutsche Welle na srpskom, pojedini istoričari smatraju da se građani suočavaju sa “zbrkanom istorijom“. “Pokušaji istorijskog revizionizma u Srbiji traju od početka rata devedesetih, ali je konačan udarac usledio dolaskom demokratskih vlasti“, tvrdi istoričarka Dubravka Stojanović. Skupština Srbije je tada usvojila zakon kojim se izjednačavaju četnički i partizanski pokret, da bi ubrzo potom usledile sudske rehabilitacije generala Draže Mihajlovića i predsednika Vlade Milana Nedića i njegovih ministara. „Tada je u Beogradu 900 ulica promenilo ime, spomenici su srušeni, praznici su promenjeni, uključujući i 20. oktobar koji je ukinut. I to ne samo što je ukinut, nego su gradonačelnici Beograda izjavljivali da ne žele da odu na groblje oslobodilaca Beograda nazivajući 20. oktobar – okupacijom“, kaže Stojanovićeva i dodaje da je završni udarac bilo snimanje televizijske serije Ravna gora. „Ako državna televizija na prvom programu u nedelju u osam uveče, kad porodice sede oko TV-a, emituje seriju o Ravnoj gori, to je suštinska javna rehabilitacija i ona više i ne mora da se desi na sudu.“

S druge strane, istoričar Srđan Cvetković kaže: “Za istoričara je veliki izazov i ljudski i profesionalni baviti se popisivanjem civilnih žrtava rata, kao i revolucionarnog terora koji je usledio u deceniji iza Drugog svetskog rata. To je šansa, ne samo za naučni već u prvom redu, za društveni doprinos suočavanju sa nasiljem i zločinima u ime totalitarnih ideologija koje su obeležile istoriju 20. veka, ne samo u Srbiji i Jugoslaviji već u celom svetu. U nekim slučajevima radi se o dugo strogo tabuisanim ili vešto zaobilaženim temama koje su još uvek, na neki način, “vruće“. Pre samo par decenija pokretanje i pokušaj objektivnog istraživanja ovakvih pitanja vodilo je autora na sud pa i iza rešetaka. Stoga, ove bolne teme danas traže istorijska preispitivanja kako bi na neki način doprineli ispravljanju velikih nepravdi prema određenim društvenim slojevima i nacionalnim grupama i osudili zločine koje su se desili. Veliki je i odgovoran zadatak baviti se ljudskim pravima i represijom, ujedno, meni i velika čast, imajući u vidu da njen značaj nadilazi naučne potrebe i stavlja u prvi plan čoveka i život naspram uskogrudosti i manipulativnosti ideologija i politike. (http://macvapress.rs/intervju-dr-srdan-cvetkovic-draza-je-pravedno-rehabilitovan-nedic-je-dokazani-kolaborant/)

Ova, i mnoga druga pitanja koja se danas nameću u savremenom razumevanju pojave novih oblika fašizma i antifašizma u Srbiji, predstavljaju okvir nove debate u okviru projekta Dijalog u centru, u saradnji sa Friedrich Ebert Fondacijom u Beogradu.

Naši uvodničari koji imaju zadatak da podstaknu debate biće:

Ivan Ivanji - rođen je 1929. godine u Zrenjaninu. Književnik je i prevodilac. Roditelji, oboje lekari, Jevreji, ubijeni su 1941. godine, a on se spasao bekstvom kod rođaka u Novi Sad. Tu je uhapšen u martu 1944. godine, posle čega je bio zatočen u koncentracionim Logorima Aušvic i Buhenvald do aprila 1945. godine. Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, posle toga studirao arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko 20 godina bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim funkcijama koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji se bavio i književnošću i od rane mladosti objavljivao poeziju, prozu, eseje, bajke i drame. Njegovim najznačajnijim delima smatraju se romani Čoveka nisu ubili, Dioklecijan, Konstantin, Na kraju ostaje reč, Preskakanje senke, Barbarosin Jevrejin u Srbiji, Guvernanta i Balerina i rat, kao i zbirke pripovedaka Druga strana večnosti i Poruka u boci. Njegova dela prevođena su na nemački, italijanski, engleski, mađarski, slovački i slovenački jezik. S nemačkog i mađarskog jezika preveo je desetine knjiga i drama.

dr Olga Manojlović-Pintar - viši naučni saradnik u Institutu za noviju istoriju Srbije. Doktorirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa tezom “Ideološko i političko u spomeničkoj arhitekturi Prvog i Drugog svetskog rata na tlu Srbije”. Oblast njenog interesovanja i naučno-istraživačkog rada je istorija XX veka, kolektivna sećanja i istorijska svest.

prof. dr Milan Ristović - redovni je profesor na Katedri za Opštu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Pored većeg broja kraćih radova objavljenih u domaćim i stranim časopisima, autor je tri monografije: Nemački novi poredak i Jugoistočna evropa 1940/41 - 1944/45, Planovi o budućnosti i praksa, VINC, Beograd 1991, U potrazi za utočistem, Jugoslovenski Jevreji u bekstvu od holokausta 1941 - 1945, Službeni list, Beograd 1998, Dug povratak kući, Deca izbeglice iz Grčke u Jugoslaviji 1948 - 1960, Udruženje za društvenu istoriju, Beograd 1998. i Obični ljudi, Prilozi za istoriju, Geopoetika, Beograd 1999. Glavni je urednik Godišnjaka za društvenu istoriju.

Moderatorka debate biće Ljubica Gojgić - novinarka. Autorka je i voditeljka emisije Pravi ugao RTV. Bila je dugogodišnji specijalni izveštač iz Haga i autorka i voditeljka emisije "Proces TV". Radila je za nedeljnik "NIN", a kao stipendista novinarske fondacije "Alfred Frendli" radila je u dnevnom listu "Pittsburgh Post-Gazette" u Pitsburgu (SAD). Bila je i novinarka u "Fondaciji novinara Evrope" u Parizu, kao učesnik programa koji su sponzorisale Evropska unija i Vlada Francuske. Na početku novinarske karijere, od 1992-1995. radila na Radio INDEX-u kao reporterka, urednica i voditeljka kulturnog magazina.

Debata „Antifašizam u Srbiji“ biće održana 26. aprila 2018. godine u prostorijama Medija centra, Terazije 3/II, u Beogradu.