Čime se država ne bavi u suzbijanju rada „na crno“
Povodom pokretanja projekta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kojim se uvodi telefonska linija za anonimno prijavljivanje rada „na crno“, želimo da ukažemo na ključna pitanja u vezi sa problematikom neformalne zaposlenosti.
Kao organizacija koja se dugi niz godina bavi pravom radnika na dostojanstven rad, želimo da ukažemo na činjenicu da se država ne bavi dovoljno uzrocima neformalne zaposlenosti, te da se politika u ovoj oblasti ne može voditi samo akcijama koje podsećaju na neke prethodno neuspele pokušaje međusobnog prijvaljivanja građana.
Akcije inspekcije su svakako značajne, pre svega za neprijavljene radnike i državu koja povećava prihode od naplate poreza i doprinosa. Međutim, u Programu za suzbijanje sive ekonomije nije planirana ni jedna mera ni aktivnost za smanjenje neformalne zaposlenosti u poljoprivredi, a čime bi se unapredio položaj i kvalitet života stanovnika u ruralnim područjima. Ovo ističemo jer se najveći broj neformalno zaposlenih nalazi upravo u sektoru poljoprivrede (56% od ukupno zaposlenih radnika), kao i među samozaposlenima koji ne zapošljavaju druge (45% od ukupnog broja samozaposlenih). Među neformalno zaposlenima najmanje je učešće radnika u neformalnom sektoru (7% od ukupno zaposlenih radnika).
Smatramo da bi suštinska i efikasna politika morala da predvidi rešenja za preko dve stotine hiljada radnika zaposlenih u formalnom sektoru koji ne ostvaruju pravo na penziono, zdravstveno osiguranje, plaćeno bolovanje i plaćeni godišnji odmor, kao i desetine hiljada onih kojima se ne isplaćuju zarade, ili stotine hiljada radnika kojima kasne zarade ili primaju zaradu manju od minimalne.
Namera države da obezbedi prava radnika, bila bi uverljivija ako bi kreirala i sprovodila sveobuhvatnu politiku stimulisanja prelaska iz neformalnog u formalni sektor, i koja bi omogućila kreiranje kvalitetnih radnih mesta u formalnom sektoru. Do tada, „rad na crno“ biće jedina strategija preživljavanja velikog broja građana i građanki Srbije.
Fondacija Centar za demokratiju posvećena je borbi za efikasno ostvarenje i unapređenje ekonomskih i socijalnih prava građana Srbije Naši najpoznatiji projekti su POLITEIA, Dijalog u centru, kampanja za dostojanstven rad Crno na belo
Fondacija Centar za demokratiju
NAJAVA DOGAĐAJA
IZDVAJAMO
20. decembar 2024.
Otvorene prijave za POLITEIA školu za participaciju mladih!
12. decembar 2024.
Sloboda izražavanja i sloboda okupljanja studenata ne smeju biti ugrožene
5. decembar 2024.
Vučković: Podržati mlade ljude koji se bore za opšte dobro
AKTUELNI PROJEKTI
PUBLIKACIJE
-
Četvrti monitoring izveštaj Platforme „Održivi razvoj za sve“: Da li je cilj na vidiku?
-
Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji 2024. (sažetak)
-
The Comparative Analysis of Youth Policies in the Western Balkans (WB)
-
Oslobađanje potencijala kolektivnog pregovaranja u tri sektora: Poziv na akciju
-
Izveštaj o stanju radnih prava u Republici Srbiji za 2023. godinu
-
Western Balkans Youth in Policy Making Processes
-
Bilten Platforme „Održivi razvoj za sve“ (Decembar 2023)
-
Analiza „Smanjenje siromaštva kroz održivu poljoprivredu u Srbiji“
-
Srbija 2030 - Malo vremena, dosta izazova: Da li je Srbija odredila svoj razvojni put?
-
Knjiga preporuka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji 2023. (sažetak)
-
Bilten Platforme „Održivi razvoj za sve“ (Septembar 2023)
-
POLITEIA regionalna škola za participaciju mladih 2023 (liflet)
-
Bilten Platforme „Održivi razvoj za sve“ (Jun 2023)
-
Regionalni dijalog mladih za Evropu (liflet)
-
Ukrštena diskriminacija žena i devojčica sa invaliditetom i instrumenti za njihovo osnaživanje
-
Projekcije siromaštva starijih
-
Uticaj globalne krize na ranjive grupe
-
Izveštaj o stanju radnih prava u Srbiji za 2022. godinu