31. oktobar 2017.
| Beograd

Nataša Vučković: Demokratski do ustavne reforme

Govor generalne sekretarke Fondacije Centar za demokratiju Nataše Vučković na otvaranju konferencije „Demokratski do ustavne reforme“

Pre godinu dana u ovoj sali vodili smo raspravu o tome kako treba da izgleda demokratska procedura i proces izmene Ustava. Tad smo postavili pitanje kako će se ispuniti obaveza koju je država preuzela Akcionim planom za poglavlje 23 – da do kraja 2017. godine uskladi Ustav Srbije sa zahtevom da se garantuje veća nezavisnost pravosuđa. Ali, smo otvorili i sva druga pitanja – koliko široko ustavna reforma treba da ide, da li česta promena ustava pogoduje negovanju ustavne kulture i osećanju pravne obaveznosti i sigurnosti... Već tom konferencijom, ali i aktivnostima drugih organizacija, Jukoma, Beogradskog centra za ljudska prava, Evropskog pokreta u Srbiji i drugih, učešće građana u raspravi o promeni Ustava postavili smo kao cilj i kao zahtev.

Danas smo ovde ponovo. Bez pretencioznosti, smatramo neophodnim stvaranje jedne vrste građanske Agore da bismo razgovarali, raspravljali, i suočavali različita mišljenja o tome kako naš Ustav treba da izgleda, danas u 21. veku. Znamo da je promena Ustava posao pun rizika onda kad je demokratija u krizi, kad okolnosti, političke i društvene, pa i globalne, ne idu na ruku građanskom poimanju dijaloga, demokratskim procedurama, dominaciji populističkih tonova u javnoj sferi, politici i medijima.

Strepimo da u takvim okolnostima promena Ustava može značiti korak unazad, ili u najmanju ruku da može biti propuštena prilika da se naša zajednica potvrdi, definiše i uokviri kao stvarno demokratska, kompatibilna sa zajednicom čiji član želimo da postanemo. Tim pre, civilno društvo vidi svoju obavezu, svoju dužnost da u procesu pripreme ustavne reforme bude nezaobilazan akter. Da to možemo da budemo, pokazali smo poslednjih godina, između ostalog i kroz ozbiljnost kojom smo prišli praćenju sprovođenja pristupnih pregovora.

Da li će promena Ustava biti mala ili velika, ograničena na deo koji se tiče pravosuđa ili će se obuhvatiti i druge oblasti? Kako će izgledati javna rasprava? Kad vlast namerava da izađe sa svojim viđenjem ustavne reforme i eventualnim predlogom?

Civilno društvo razume ustavnu reformu kao priliku da se na moderan i demokratski način, uz uvažavanje stavova i argumenata svih delova društva, definiše karakter naše države, demokratsko uređenje vlasti, prava građana i kompatibilnost sa zajednicom kojoj težimo – Evropskom unijom.

U kontekstu poziva na dijalog – mislim da je važno reći: civino društvo ne može biti protiv dijaloga, ali neće prihvatiti da učestvuje u njemu ako on ne ide dalje od deklarativnog poziva, ako on nije razgovor između ravnopravnih, ako se njime želi manipulisati, i ako ne postoji stvarna spremnost da jedni druge slušamo i da se čujemo. A ako nema slobodnih medija, ne možemo se ni slušati, ni čuti. Voleli bismo da je poziv na dijalog postojao i 2006. ali sam poziv ništa ne znači ako ne postoji odgovarajuće okruženje i uslovi za dijalog.

U proteklih godinu dana nije se mnogo toga dogodilo da bi se u roku izvršila preuzeta obaveza. U maju ove godine je Ministarstvo pravde preko Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom pozvalo udruženja građana da dostave svoje predloge za izmenu dela koji se tiče pravosuđa. Mnoge, pre svega stručne organizacije su to učinile. Od leta na ovamo vode se okrugli stolovi koje organizuje Ministarstvo pravde sa nevladinim udruženjima. Te rasprave su predstavnici Ministarstva u javnosti neopravdano predstavljali kao javnu raspravu. To naravno ne može biti javna rasprava– javna rasprava može biti samo rasprava o zvaničnom nacrtu ovlašćenog predlagača za promenu Ustava. Nevladine organizacije uočile su opasnost za manipulaciju tim procesom. Svedoci smo pojave novih aktera u civilnom društvu koji, sumnja se, jesu glasnogovornici vlasti u tom procesu. Da li to predstavlja pravac u kome se nazire predstojeća izmena Ustava? Da li se kroz navodnu razmenu predloga sa nevladinim udruženjima iscrtava budući još veći uticaj izvršne vlasti na izbor sudija kroz ustavno definisanje Pravosudne akademije kao uslova za izbor sudija? To su neka od pitanja koja ćemo razmotriti tokom popodnevnog dela konferencije. Juče je najveći deo nevladinih i stručnih organizacija odbio da u tom procesu dalje učestvuje.

Predlozi koje su neke organizacije civilnog društva podnele u tom procesu idu šire od izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe – tiču se decentralizacije, rodne dimenzije u Ustavu, razvojnih opredeljenja i strategija, te tzv. novih ljudskih prava. I ova su pitanja važna.

Neko me pitao na ulazu da li su s nama danas predstavnici međunarodne zajednice. Nisu. I ne treba da budu. Ovo su pitanja koja sami sebi treba da postavimo, da o njima raspravljamo. Time ćemo bar doprineti stvaranju slike o zrelosti, ozbiljnosti i odgovornosti da se našom državom bavimo sami.

2011. godine Ipsos Strategic Marketing sproveo je veliko istraživanje stavova građana i predstavnika političke i društvene elite o Ustavu. Danas, šest godina posle ponovio je isto istraživanje, u najvećoj meri sa istim pojedincima iz političke i društvene elite. Danas imamo priliku da čujemo kako su ti stavovi evaluirali, šta se promenilo u sagledavanju države, društva i našeg okruženja i kako se vide rešenja pojedinih ključnih pitanja koja definišu karakter Srbije.

Danas su na konferenciju pozvani svi učesnici istraživanja, predstavnici koje su pojedine stranke odabrale da u istraživanju učestvuju. Pozvane su nevladine organizacije, ne samo stručne nego i one koje se bave pitanjima koja mogu biti predmet ustavne reforme. Pozvani su naravno i brojni stručnjaci, predstavnici državnih organa, nezavisnih institucija. Želimo da razgovaramo ravnopravno, jer nema mnogo mesta na kojima to možemo da činimo. Mnogi od nas predstavljaju organizacije, aktivni su i politički, ali svi smo građani.

Na kraju, dozvolite mi da se zahvalim svima koji ste došli danas. Hvala partnerima Beogradskom centru za ljudska prava i Komitetu pravnika za ljudska prava na dobroj i prijatnoj saradnji. Posebnu zahvalnost Fondaciji za otvoreno društvo, koja je i ključni partner u pripremi Konferencije, glavni donator, ne samo ove konferencije već i dva velika i važna istraživanja čije ćemo rezultate i nalaze danas imati priliku da čujemo.