28. septembar 2016.
| Beograd

Da li agencije ljude tretiraju kao robu?

Diskusija sindikata, države i poslodavaca o tome postoji li u Srbiji potreba za agencijama za zapošljavanje

Iako oblast angažovanja radne snage preko agencija za zapošljavanje još uvek nije dovoljno regulisana u Srbiji postoji određeni broj aktivnih agencija za zapošljavanje.

U aktuelnoj debati o reformama tržišta rada prisutna su različita mišljenja i viđenja načina na koji treba regulisati rad agencija za zapošljavanje. Iako jedan deo stručne javnosti afirmativno govori o takvom vidu zapošljavanja sindikati izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog brojnih nepoznanica i nejasnoća koji ona sa sobom nosi, zaključak je sa rasprave o pravu radnika angažovanih preko agencija za zapošljavanja koju su danas organizovali Savez samostalnih sindikata Beograda i Fondacija Fridirh Ebert u Beogradu.

Dragan Todorović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, tokom svoje diskusije zapitao se da li je uopšte nužno postojanje agencija za zapošljavanje kada već postoji Nacionalna služba za zapošljavanje i da li se egzistiranjem takvih agencija obesmišljava njen rad. Iako zvanični podaci pokazuju da u Srbiji ima 60.000 zaposlenih preko agencija, Todorović je naglasio da je prema saznanjima sindikalaca ta cifra znatno veća i da svoju egzistenciju na taj način obezbeđuje oko 100.000 građana.

- Postavlja se pitanje kakva se poruka šalje mladima u Srbiji, promovisanjem tzv. fleksibilnih načina zapošljavanja. Drugim rečima, da li se sprovođenjem takvog projekta faktički stvara robovlasničko društvo, gde se ljudi tretiraju kao roba čiji se rad može iznajmiti – istakao je Todorović.

Zoran Lazić, pomoćnik ministra za rad, naglasio je da u Srbiji trenutno postoje agencije za zapošljavanje koje poštuju prava svojih zaposlenika ali i da, nažalost, postoje i one koje iskorišćavaju radnike, odnosno uskraćuju im zarade kako bi smanjili cenu svojih usluga i na taj način predstavljaju i nelojalnu konkurenciju.

- Baš zbog toga je nužno donošenje zakona o agencijama za privremeno zapošljavanje kojim će se precizno definisati njihove obaveze i prava i sprečiti sve vrste zloupotreba. U tom cilju formirana je i radna grupa, koju sačinjavaju predstavnici države, sindikata i agencija za zapošljavanje koja priprema predlog teksta zakona. Kada taj posao bude završen, ići će se na javnu raspravu, a nakon toga predlog zakona bi mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri do aprila sledeće godine – rekao je Lazić.

Nikola Milosavljević, predstavnik agencije Adeko outsourcing je rekao da agencija u kojoj on radi insistira na striktnoj zaštiti zaposlenih koji se upućuju na privremeni rad kod poslodavca kome je potrebna zamena odsutne radne snage.

- To znači da agencija za zapošljavanje poslodvcu mora da ponudi fleksibilnu uslugu zapošljavanja, odnosno zamene. Ta fleksibilnost ne znači da se poslodavcu omogućava da lako otpusti ili iskorišćava radnika na zameni, već da dobije adekvatnu i stručnu radnu snagu na brz i efikasan način. Takođe, naša firma insistira na tome da radnika na zameni kojeg agencija upućuje poslodavcu za svoj posao dobija istu novčanu nadoknadu kao odsutni radnik koga privremeno menja kod tog poslodavca – naglasio je Milosavljević.

On je dodao da postoje brojni razlozi za postojanje agencija za zapošljavanje kao vid podrške kompanijama kojima je potrebna zamena ili dodatna radna snaga. U tom smislu, kao primer Milosavljević je naveo sezonske radove, kao i angažovanje radne snage po potrebi na onim radnim mestima koja zbog prirode posla ne postoje u sistematizaciji zapošljavanja kod tog poslodavca.

- Da bi sistem angažovanja radnika preko agencija funkcionisao na zadovoljavajući način potrebno je primenjivati uspešnu praksu koja postoji u razvijenim zemljama Evrope. Baš zbog toga izuzetno bitno je da se obezbedi odgovorajuća i kvalitetna zakonska regulativa na tom polju, koja će zaštititi radnike angažovane na taj način. Upravo to je i osnovni zadatak koji treba da ispuni radna grupa angažovana na pisanju predloga zakona – zaključio je Milosavljević.