7. juli 2016.
| Beograd

Demokratski do ustavne reforme: Srbija mora da menja Ustav na putu ka EU

Demokratski do ustavne reforme: Opasnost od netransparentnih priprema za izmenu Ustava u institucijama sistema

Održana je prva debata na projektu "Demokratski do ustavne reforme" koju Fondacija za razvoj parlamenta i Fridrih Ebert fondacija sprovode u saradnji sa Centrom za demokratiju. Cilj je organizovati raspravu o potrebama donošenja novog Ustava, o potrebnim novim rešenjima, o komparativnim rešenjima u evropskim ustavima, o metodologiji donošenja novog Ustava.

Srbija će morati da promeni Ustav i usaglasi ga sa obavezama koje proističu na daljem evropskom putu, ali je ustavna reforma neophodna i zbog brojnih unutrašnjih pitanja - zaključeno je na debati "Demokratski do ustavne reforme".

Ključno je - tvrde učesnici debate - da se od donošenja Ustava 2006. godine, moglo uočiti da određene odredbe Ustava ne daju dobar pravni okvir i nisu u skladu sa ambicijama Srbije na putu ka EU.

Predsednik Fondacije za razvoj parlamenta Dragoljub Mićunović je rekao da, ako se želi demokratska reforma, mora se početi od Ustava i da se najviši pravni akt donese demokratski, kroz širok konsenzus.

"Poslednji Ustav, koji je bio demokratskiji od prethodnih, imao je manjkavost zato što ga je politička elita donela bez široke debate. Danas je uočljiv gubitak svesti u političkoj zajednici, a tome je značajno doprinela neoliberalni ideologija. Ipak, Ustav je tu da svakog štiti kao člana političke zajednice", smatra profesor Dragoljub Mićunović.

Premijer Srbije je napravio radnu grupu za ustavnu reformu i Zorana Babića postavio na čelo komisije i od tada se nije mnogo čulo, ali verovatno će se uskoro progovoriti kad naprave novi tekst, izjavio je Mićunović.

"Neophodno je braniti parlamentarizam i boriti se protiv pravnog nasilja u parlamentu, koje generiše svo ostalo nasilje prava", rekao je Mićunović i ocenio da se mora duboko reformisati stil rada Skupštine Srbije.

Pravnik u Pregovaračkom timu Srbije Vladimir Međak je rekao da su dve izmene Ustava obavezne.

Prva i najvažnija izmena je uvođenje integrativne klauzule, koja podrazumeva poveravanje dela suverenih prava Evropskoj uniji, a druga je u Ustav uvesti aktivno i pasivno biračko pravo građana EU, da se glasa za Evropski parlament i lokalne institucije.

Prema njegovim rečima, osim toga, već je planirana i specifična izmena Ustava, jer Srbija ima obavezu da 2017. unese u Ustav odredbu o nezavisnosti pravosuđa.

"Ustav ne može biti osnov za delegiranje prava koja se preuzimaju iz članstva. Samim tim, Srbija mora svoj Ustav da izmeni na takav način da on omogući da pristupanje EU za početak bude ustavno, i nakon ulaska u članstvo sve obaveze koje smo preuzeli pristupanjem u članstvo moraju biti sprovodive u Srbiji i da ne budu u suprotnosti sa Ustavom Srbije", kaže Vladimir Međak.

A jedan od imperativa za novi Ustav je, pre svega, integrativna klauzula - klauzula o Evropskoj uniji. Spisak manjkavosti Ustava iz 2006. za profesora Ustavnog prava Stevana Lilića je ipak duži - promene su nužne od pravosuđa do izbornog sistema.

"U suštini ovaj Ustav iz 2006. godine nije uspeo Ustav, on je pao na ispitu onoga što se zove društvena demokratija. Zašto? Zato što izborni sistem u ovakvom sastavu da ti možeš da glasaš za jednog, a dobiješ drugog. Ja glasam za Aleksandra Vučića, a dobijem Borisa Džonsona", navodi Stevan Lilić, profesor Pravnog fakulteta.

Izvor: N1

Ovo je prva od serije debata koje se tiču Ustava, pošto očekujemo dugu raspravu u stručnoj i političkoj javnosti. Sledeći skup zakazali smo za 20. Septembar, a fokus će biti na ljudskim i manjinskim pravima i slobodama.