27. oktobar 2015.
| Beograd

Konferencija: Socijalna Evropa – između vizije i stvarnosti

Konferencija "Socijalna Evropa – između vizije i stvarnosti" u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert i Međunarodnog centra Olof Palme

"Evropski san", ipak, nije mrtav

Globalna ekonomska kriza, čije posledice su i dalje jasno vidljive, kao i sve izraženiji izazovi koji se odnose na prevazilaženje problema u vezi sa pojačanim prilivom izbeglica i migranata dovode u pitanje principe solidarnosti i jednakosti, konstatovali su učesnici konferencije "Socijalna Evropa – između vizije i stvarnosti", održane u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert iz Beograda i Međunarodnog centra Olof Palme iz Stokholma, na kojoj su učestvovali i predstavnici Fondacije Centar za demokratiju. Iako govornici iz Srbije i inostranstva nisu krili nezadovoljstvo aktuelnim stanjem na Starom kontinentu, osvrćući se na brojne primere nedovoljnog poštovanja prava radnika i običnih građana, saglasili su se u oceni da je "evropski san" moguće očuvati i za buduće generacije, odnosno da se može pronaći izvesna ravnoteža između neretko suprostavljenih interesa.

Hajnc Albert Hutmaher, direktor Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu, istakao je u pozdravnoj reči da je u Evropskoj uniji nužno očuvati socijalnu dimenziju. "U Evropi se primenjuju mere štednje, u mnogim državama je povećana stopa nezaposlenosti... Stoga, u debatama se često navodi da je Evropa postala udaljenija od svakodnevnog života i ljudi... Istovremeno, postavlja se pitanje kakvu vrstu Evrope želimo da izgradimo", kazao je on.

Johan Šmit, programski menadžer za Zapadni Balkan u Međunarodnom centru Olof Palme, naveo je da izbeglice sa Bliskog istoka doživljavaju Švedsku i Nemačku kao obećane zemlje, ali da se čak i u takvim otvorenim društvima krše principi solidarnosti, uz opasku da se u Švedskoj, recimo, govori o smanjenju budžetskih davanja za migrante. Prema njegovom mišljenju, potrebno je uspostaviti funkcionalni socijalni dijalog, u kojem bi sindikati imali vitalnu ulogu, "istinski predstavljajući svoje članstvo".

Jorgos Dasis, predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta iz Brisela, ukazao je u izlaganju da je finansijska kriza "uvezena iz Sjedinjenih Država", ali da su se mnoge zemlje u Evropi ponašale po principu "svako za sebe, Bog za sve". "Ja kažem – svako za sebe, Bog ni za koga... Aktuelna izbeglička kriza pokazuje da čak i oni koji su živeli u društvima gde se poštovao princip solidarnosti sad odbijaju da prime te ljude koji beže od rata. Ukoliko u Evropi prevlada politika populizma, EU će se suočiti sa još većom krizom", ocenio je on. Govoreći o aktivnosti Komiteta na čijem je čelu, naveo je da je, između ostalog, zatraženo da EU svake godine izdvaja dva odsto bruto domaćeg proizvoda za otvaranje novih radnih mesta, kao i uvođenje minimalne cene rada, što su podržale brojne organizacije.

EVROPA SOCIJALNO NAJODGOVORNIJA

Učesnici prvog panela na ovom skupu davali su svoje viđenje upravljanja vodećim krizama u Evropi.

Ana Dijamantopolu, predsednica Mreže za reforme u Grčkoj i Evropi iz Atine, kazala je da ne čudi što izbeglice žele u Evropu, a ne na druga mesta, jer "evropski san i dalje postoji". "U poređenju sa drugim delovima sveta, Evropa je i dalje socijalno najodgovornija, ali, naravno, nismo zadovoljni, moramo da idemo napred i povezujemo se u većoj meri i na političkom nivou... Problem je i što države EU neće zajedničku spoljnu politiku", smatra ona. Dijamantopolu, inače bivša evropska komesarka za socijalnu politiku, tvrdi da postoje tri uzroka "grčke drame" – grčki politički sistem iz ranijih decenija, ustrojstvo Evrope koja nije efikasno odgovorila na globalnu krizu i mere štednje koje nisu dovoljne za rešavanje problema.

Zita Gurmai, predsednica ženske organizacije Partije evropskih socijalista, rekla je da migranti i dalje veruju u "evropski san", ali da se dolaskom u Evropu suočavaju sa potpuno drukčijim okolnostima. "Problem je i što ne možemo jasno da vidimo ko su socijaldemokrate, a ko nisu. Imamo krizu vrednosti u EU, što koriste Viktor Orban i slični političari. Zato je potrebno da edukujemo ljude, i putem medija, a potrebno je i proširenje EU. Dakle, nije fer izjava predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera da neće biti proširenja u narednih pet godina", poručila je ova mađarska političarka.

Hening Mejer, urednik poznatog portala Social Europe iz Londona, ocenio je da bi pojam "socijalna Evropa" trebalo da se odnosi na niz različitih socijalnih modela koji bi funkcionisali u okviru istog regulatornog sistema, ali da ne postoji politički mehanizam na nivou EU koji bi omogućavao uspostavljanje takvih modela. Prema njegovom mišljenju, mere štednje nisu dale efekte i kriza u Evropi nije prevaziđena. "Izbeglička kriza ima veze i sa krizom identiteta EU", smatra Mejer.

Bojan Pajtić, predsednik Demokratske stranke, kazao je da je "socijalna politika Vlade Srbije neprihvatljiva i zbog toga mora da se menja iz temelja". U tom kontekstu, naveo je da "mora da se obezbedi, kao u evropskim zemljama, obaveza poslodavaca da dele profit sa zaposlenima". "Mora se obezbediti progresivno oporezivanje, dakle, da štednja bude kategorija čije će troškovi snositi pre svega najbogatiji. Mora se obezbediti da se poveća minimalna cena rada i skandalozno je što Vlada Srbije nije dozvolila njeno povećanje pre nekoliko dana", istakao je Pajtić.

TREND FRAGMENTACIJE SINDIKATA

Drugi panel na konferenciji bio je posvećen evropskom socijalnom modelu iz ugla radničkog pokreta.

Peter Sedenek, savetnik iz Evropskog saveza sindikata iz Brisela, upozorio je na trend fragmentacije sindikata, "umesto pluralizma", jer se na taj način stvara sve veći prostor za politička uplitanja. "Reformisanje sindikata je stvar unutrašnje agende, ali ne smemo zaboraviti da smo svi deo iste porodice", naglasio je on.

Branislav Čanak, predsednik Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost", istakao je da "socijalna Evropa" nije pala sa neba, već da je "refleksija prošlosti", odnosno pouka iz Drugog svetskog rata da "siromaštvo proizvodi tragedije". "Danas je mera broj jedan pitanje proizvodnje i konkuretnosti, a kada se to reši ostaje malo prostora za socijalnu Evropu koja niz zbir socijalnih država", poručio je Čanak, koji smatra da je "socijalni dijalog u Srbiji kao traktor bez njive, jer nema gde da se izađe sa njime".

Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, konstatovao je da socijalna Evropa nije više ono za šta smo se u početku zalagali, te da je ekonomska kriza doprinela pojavi neoliberalnog koncepta. Kao ilustraciju je naveo i problem sa javnim sektorom u Srbiji, naglašavajući da su svi svesni da postoje viškovi u broju zaposlenih, ali da je problem "u načinu na koji se donosi novi zakon i njegovoj nedorečenosti".

Andrej Zorko, izvršni sekretar slovenačkog Saveza slobodnih sindikata, naglasio je da se opravdano postavlja pitanje da li socijalna Evropa i dalje postoji. Prema njegovim rečima, socijalni dijalog u Sloveniji je "nekada bolji, a nekada lošiji", ali sindikati su u izvesnoj meri uvaženi.

BIZNISMENI I KRIMINALCI DOBRO SARAĐUJU

Treći panel na temu "Postizanje socijalne kohezije u zemljama Zapadnog Balkana" bavio se idejama socijaldemokratije u regionu, solidarnosti među zemljama, ali i rešavanjem problema izbegličke krize.

Karolina Leaković iz Socijaldemokratske partije u Hrvatskoj istakla je da je ne bi donosila ocene o odnosu Srbije i Hrvatske na osnovu medijskih napisa tokom poslednjih nedelja, ali da je sigurno da odnosi dve zemlje moraju biti bolji jer "delimo sudbinu evropske periferije".

Na to se nadovezala i Emina Abrahamsdoter, predsednica Foruma sindikalnih aktivista/aktivistkinja Socijaldemokratske partije u BiH, koja je navela da u regionu biznismeni veoma dobro sarađuju, kao i kriminalci jer znaju šta su njihovi interesi i predani su da te interese ostvare. "Nisam sigurna da, u političkom smislu, znamo šta su naši regionalni interesi. Za budućnost ovog regiona ključno je, dakle, prepoznati zajedničke interese, kao što to rade biznismeni i treba naučiti nešto iz tog primera", dodala je predstavnica BiH na panelu.

Prema njenom mišljenju, EU nije "neki magični štapić" koji može promeniti situaciju u regionu, već mi moramo sami da se menjamo. "Problem je što ne živimo ono što govorimo, odnosno potrebno je da zaista konkretno radimo na onome o čemu govorimo", ukazala je ona.

Miloš Đajić, predsednik Resornog odbora za ljudska i manjinska prava Demokratske stranke iz Srbije, osvrnuo se u tom konteksu na izbegličku krizu napomenuvši da smo izbeglicama potrebni danas, da su njihove potrebe urgentne, te da u tom smislu ne postoji solidarnost u našem društvu.

Kada je reč o desničarskim i levičarskim partijama u regionu, politikolog iz Beograda Filip Balunović rekao je da ima situaciju da desnica i levica kradu jedna od druge političku agendu i zapitao se ko je baza socijaldemokratije u regionu. Prema njegovim rečima, socijaldemokratske partije koje su dosad bile na vlasti imale su obavezu da se suoče sa rešavanjem ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije, što nisu činile.

Kalinka Gaber, direktorka programa u "Progres" institutu za socijalnu demokratiju u Skoplju, ukazala je da je u kontekstu ekonomske krize savršen trenutak da se socijaldemokratija vrati na originalna načela, vrednosti i osnovna načela, a da partije u Makedoniji to propuštaju.