• 15. decembar 2014.
• |  Beograd

Neophodna šira primena alternativnih krivičnih sankcija

Centar za demokratiju predstavio projekat "Promocija alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde"

Osoba koja je osuđena na kaznu zatvora je trajno obeležena kao kriminalac, ona je odvojena od porodice i prinuđena da prekine školovanje. Takva osoba najčešće gubi posao i može da dođe pod loš uticaj problematičnih pritvorenika, što povećava šanse da ponovo počini krivično delo. Ovi problemi mogu da budu izbegnuti širom primenom alternativnih sankcija, poručeno je na prezentaciji projekta "Promocija alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde", koji sprovodi Fondacija Centar za demokratiju u partnerstvu sa Viktimološkim društvom Srbije. 

Troškovi države na smeštaj, hranu i obezbeđenje zatvorenika godišnje iznose 15 miliona dinara, a primenom alternativnih sankcija dnevno se po osuđeniku može uštedeti od 1.000 do 1.500 dinara, rečeno je na prezentaciji u Medija centru u Beogradu, na kojoj su predstavljeni i rezultati analize dosadašnjih istraživanja na ovu temu u svetu i Srbiji. 

Primenom tih mehanizama rasterećuju se i zatvorski kapaciteti, pomaže se osuđenicima da se brže uključe u društvo, a dobrovoljnim radom se kod njih razvija svest o štetnosti određenog ponašanja i posledicama učinjenog dela. 

Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju je objasnila da je alternativne sankcije potrebno osnažiti prevashodno zbog zaštite ljudskih prava osuđenika, a posebno njihove privatnosti. 

"Potrebno je da uvedemo nove vrste sankcija za veću individualizaciju kazne i u sklopu prevencije krivičnih dela i povratka kriminalnim delima", rekla je Vučković, poručivši da se tim projektom podstiče i tema restorativne pravde. 

Ona je istakla da je za primenu alternativnih sankcija neophodno obezbediti široku podršku javnosti. 

"Mora se promeniti svest o alternativnim sankcijama. Kod naših političara je primetan strah od promocije ovih promena, jer smatraju da će biti okarakterisani kao meki i neodlučni u borbi protiv kriminala", navela je Vučković. 

Prema njenim rečima, strogom primenom kazni zatvora izlažemo mlade ljude negativnim uticajima i otežavamo njihovu rehabilitaciju. 

Vesna Nikolić Ristanović iz Viktimološkog društva Srbije je rekla da je jedan od ciljeva ovog projekta da stručnoj i široj javnosti objasni razliku između restorativne i represivne pravde. 

"Cilj nam je da proširimo krug ljudi koji razume da kazneni sistem treba da stremi razrešenju konflikata između žrtve i počinioca, što bi i jednima i drugima omogućilo lakši povratak u društvo", navela je Vesna Nikolić Ristanović. 

Tokom prošle godine, primenom zakona o alternativnom kažnjavanju broj kazni do godinu dana smanjio se za 60 odsto, a broj pritvorenih sa 30 na 18 odsto, pokazali su rezultati analize istraživanja. 

Dušanka Garić, načelnica Odeljenja za tretman i alternativne sankcije u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, rekla je da su u poslednjih nekoliko godina ostvareni značajni rezultati na primeni alternativnih sankcija. 

"Najpre su se primenjivale uslovne kazne i rad u javnom interesu, a odskoro se koristi i institut kućnog pritvora", kazala je Garić. 

Ona je navela da su tokom 2013. odslužene 253 kazne u javnom interesu, što je predstavljalo uštedu za republički budžet u iznosu od 96.800 evra. 

Načelnica Odeljenja za tretman i alternativne sankcije je podsetila da je Vlada Srbije usvojila Strategiju za smanjenje prenaseljenosti kaznenih ustanova od 2010. do 2015. i akcioni plan koji obuhvata rad u javnom interesu i odsluženje kazne u kućnom pritvoru. 

Prema njenim rečima, alternativne krivične sankcije mogu značajno da utiču na osuđenike u periodu posle odsluženja kazne, kao i na smanjenje broja krivičnih dela, jer se ona "najčešće ponavljaju posle šest meseci od otpusta". 

"Do kraja godine svako sedište Višeg suda trebalo bi da dobije kancelariju za alternativne sankcije tako da ih bude 25 umesto sadašnjih 18", najavila je Dušanka Garić, koja je precizirala da se trenutno izvršava 958 alternativnih kazni. 

Plan je da do 2020. godine, što je period obuhvaćen Strategijom razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija, svaki grad dobije takvu kancelariju i tako Srbija dobije njihovu "mrežu", što bi omogućilo da se u još većem broju realizuju alternativne sankcije, rekla je Garić. 

Govoreći o nizu prednosti ovakve vrste sankcija, ona je navela da se njima ostvaruju uštede u budžetu države, tako da je, na primer, kroz 253 kazne rada u javnom interesu u 2013. odrađeno više hiljada sati rada. 

"Da su poslodavci morali za taj dan da angažuju radnike, izdvojili bi više od 12,7 milona dinara, rekla je Dušanka Garić, navodeći da je dnevni trošak 15 evra po zatvorskom danu. 

Projekat "Promocija alternativnih krivičnih sankcija i mera restorativne pravde" koji sprovodi Fondacija Centar za demokratiju u partnerstvu sa Viktimološkim društvom Srbije, podržala je Evropska unija kroz program "Evropski instrumenti za ljudska prava i demokratiju". 

Izvori: Danas, Tanjug, FoNet, Medija centar