April 2022.
Analiza „Rodna perspektiva u Programu ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine“ autorke Sarite Bradaš, pripremljena je u okviru rada savetodavne Tematske grupe „Posti?i rodnu ravnopravnost i osnaiti sve ene i devoj?ice“ u okviru Platforme „Odrivi razvoj za sve“, koju podravaju vlade Švajcarske i Nema?ke, a implementira Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u okviru projekta „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“.
Predmet ove analize je integrisanost rodne perspektive u Program ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine (ERP). U uvodnom delu je prikazan proces izrade ERP kao i zahtevi Evropske komisije i Saveta EU o potrebi procene klju?nih prepreka kao i uticaja mera na rodnu ravnopravnost, te integrisanja rodne perspektive u sve mere kojima se podsti?e zapošljavanje, socijalna i zdravstvena zaštita.
Sagledana su tri aspekta. Prvo, u kojoj meri se prilikom identifikacije klju?nih prepreka vrši procena efekata na rodnu ravnopravnost; zaklju?eno je da ni u jednoj oblasti ERP prilikom identifikacije klju?nih prepreka nisu procenjeni efekti na rodnu ravnopravnost. Drugo, da li su u ERP navedeni relevantni indikatori i rodno razvrstani podaci koji omogu?avaju merenje rodnog uticaja predloenih mera; zaklju?eno je da ni kod jedne strukturne reforme nisu navedeni indikatori koji se odnose na u?eš?e/zastupljenost muškaraca i ena, pristup resursima i kontroli nad njima, društvene norme i vrednosti koje predstavljaju prepreku za ostvarivanje ravnopravnosti što je posledi?no dovelo do paušalnih procena rodnog uticaja kod 11 mera. Tre?e, u kojoj meri strukturne reforme doprinose smanjenju rodnih nejednakosti u oblasti zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite; zaklju?eno je da uprkos postojanju zna?ajnog rodnog jaza u sve tri oblasti navedeni jaz nije identifikovan ?ime je propuštena prilika da, uklju?ivanjem rodne perspektive, ovaj dokument bude instrument za otklanjanje uzroka rodnih nejednakosti.
ERP ne samo da nije uklju?io rodnu perspektivu ve? je pisan iz androcentristi?ke perspektive što pove?ava rizik od reprodukcije postoje?ih rodnih nejednakosti i diskriminacije. Na kraju je preporu?eno da se pre izrade narednog ERP:
- Organizuju obuke za sve aktere/ke koji/e u?estvuju u izradi ERP o ciklusu urodnjavanja javnih politika te koriš?enju metoda i instrumenta za primenu urodnjavanja u praksi. Obuka treba da uklju?i slede?e teme: rodno senzitivna statistika, rodna analiza, procena uticaja na rod, rodno odgovorno budetiranje, rodno senzitivne javne nabavke, rodno senzitivni indikatori, rodno senzitivni monitoring i evaluacija.
- Izvrši analiza u?eš?a/zastupljenosti, pristupa resursima i kontroli nad resursima muškaraca i ena u svim oblastima ERP. Preduslov za rodnu analizu je dostupnost rodno razvrstanih podataka zbog ?ega je potrebno obezbediti nedostaju?e rodno razvrstane podatke: u poslovnim statistikama; u oblasti trišta rada (registrovana zaposlenost prema sektorima delatnosti i modalitetima zaposlenosti; zarade na mese?nom, kvartalnom i godišnjem nivou); u registru privrednih subjekata; u registru poljoprivrednih gazdinstava i dr.
- Za svaku od strukturnih reformi izvršiti procenu uticaja na socio-ekonomski poloaj ena i muškaraca. Navedeno podrazumeva procenu da li ?e realizacija strukturne reforme imati razli?ite posledice po ene i muškarce u npr. pristupu obrazovanju, trištu rada, penzijama, zaradama, porezima, finansiranju, društvenom ivotu, stanovanju, socijalnoj zaštiti, zdravlju itd. Prilikom identifikovanja uticaja pojedinih mera na ene i muškarce treba uzeti u obzir faktore koji mogu doprineti višestrukoj diskriminaciji (starost, etni?ka pripadnost, tip naselja, invaliditet i sl.).
- Strukturne reforme za koje se analizom utvrdi da ?e imati negativan uticaj na rod ili da ne?e doprineti smanjenu utvr?enih rodnih razlika treba redizajnirati ili ih treba zameniti merama koje ?e doprineti smanjenju ili otklanjanju rodnih nejednakosti.
- Za svaku od strukturnih reformi koje su rodno relevantne treba formulisati i rodno osetljive indikatore sa utvr?enim polaznim i ciljnim vrednostima. Osnova za definisanje rodno osetljivih indikatora su podaci koriš?eni prilikom rodne analize.
Platforma „Odrivi razvoj za sve“ podrazumeva uspostavljanje opštedruštvenog dijaloga me?u najzna?ajnijim nedravnim akterima u Srbiji, poput civilnog društva, korporativnog sektora, akademske i istraiva?ke zajednice, profesionalnih udruenja, medija i gra?ana, o uskla?ivanju razvojnih prioriteta Srbije sa ciljevima sadranim u Agendi 2030.
Platforma se realizuje u partnerstvu sa Fondacijom Ana i Vlade Divac (AVDF), Centrom za visoke ekonomske studije (CEVES), Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), Fondacijom Centar za demokratiju (FCD), Timo?kim omladinskim centrom (TOC), Fondacijom BFPE za odgovorno društvo i SMART kolektivom.
