Intervju sa prof. dr Dragicom Vujadinović (Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu)
Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu sprovodi projekat pod nazivom „Novi kvalitet u obrazovanju za rodnu jednakost – Strateško partnerstvo za razvoj master studijskog programa `Pravo i rod` (LAWGEM)“.
O njegovom značaju, ciljevima i očekivanim rezultatima razgovaramo sa prof. dr Dragicom Vujadinović, koja rukovodi ovim evropskim projektom.
Kako je nastala ideja o pokretanju LAWGEM projekta?
– LAWGEM projekat je nastao na temeljima organizovanja raznih aktivnosti vezanih za pitanja rodne ravnopravnosti u visokom obrazovanju i pravnim studijama pod okriljem Centra za ljudska prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu (nekoliko konferencija i okruglih stolova, rad na Nacrtu akcionog plana za postizanje rodne ravnopravnosti na Pravnom fakultetu, izrada Nacrta pravilnika za sprečavanje i zaštitu od seksualnog uznemiravanja na Pravnom fakultetu, objavljivanje naučnih radova na ovu temu, sprovođenje istraživanja o stavovima nastavnica i nastavnika, kao i saradnica i saradnika Pravnog fakulteta o pitanjima rodne ravnopravnosti u obrazovanju, društvu, institucionalnom okviru, kao i vezano za sisteme vrednosti, stereotipe i predrasude. Tako je sazrevala ideja da se konkuriše za Erasmus+ projekat strateškog partnerstva za razvoj master studijskog programa „Pravo i rod“, i okupljeni su u projekat veoma kvalitetni partneri – univerziteti Kadiz iz Španije, LUMSA iz Italije, Saarland iz Nemačke, Orebro iz Švedske, a Pravni fakultet je ispred Univerziteta u Beogradu konkurisao za ovaj projekat i dobio 2019. godine podršku Evropske komisije za njegovu implementaciju. Ono što je veoma važno, od početka se formirao širok krug koleginica i kolega sa Pravnog fakulteta zainteresovanih za razvijanje rodno kompetentnog pristupa u pravničkom obrazovanju. Preko 30 nastavnica i nastavnika našeg Fakulteta je pokazalo spremnost da preispita i unapredi svoja pravnička znanja u raznim pravnim i nekim vanpravnim disciplinama, kako bi se perspektiva rodne ravnopravnosti ugradila u kurikulum pravnih studija preko master studijskog programa „Pravo i rod“, čijih 18 silabusa pokrivaju sve pravne i srodne multidiciplinarne oblasti.
U čemu je značaj ovog projekta za akademsku zajednicu i društvo uopšte?
– Najpre, kao što mu i ime kaže („Novi kvalitet u obrazovanju za rodnu jednakost“) – LAWGEM projekat donosi novi kvalitet u obrazovanju time što ugrađuje u njega rodnu perspektivu, koja je kroz vekove i do današnjih dana zanemarivana, a po civilizacijskim kriterijumima modernog i savremenog doba zaslužuje svoje mesto na svim obrazovnim nivoima i u univerzitetskom obrazovanju.
Naš poduhvat ugrađivanja rodne perspektive na sistematski način kroz jedan celovit master studijski program može i treba da bude primer dobre prakse i za druge fakultete i univerzitete u zemlji, pa i šire. Dakle, korist za akademsku zajednicu je dugoročna i sistemska. Vezano za sam Pravni fakultet, novi uvidi i znanja koje nastavnici stiču kroz istraživačke napore ugrađene u kreiranje silabusa za 18 nastavnih predmeta predstavljaju resurs koji će se nužno odraziti i na nastavu na osnovnim i doktorskim studijama. Dakle, kvalitetni kadrovi će dobiti dodatni akademski kapacitet i, samim tim, kvalitet pravničkog obrazovanja će biti unapređen, obogaćen. Nadalje, podizanje svesti i znanja o rodnoj ravnopravnosti i njenom značaju za pravne discipline i za izgradnju kulture ljudskih prava nužno će se prelivati na studente prava. To znači da će budući diplomirani pravnici opredeljeni za različite profesije – od sudija, advokata, tužilaca, državnih službenika, učesnika u odlučivanju o politikama strateškog razvoja, biti osetljivi za rodna pitanja i kompetentni da donose odluke na rodno kompetentan način u svim oblastima svog delovanja. Dakle, značaj za društvo je ogroman, jer pravo prožima sve strukture društvenog života i utoliko je važno da stvaranje, primena i tumačenje prava budu otvoreni za i usmereni ka ugrađivanju rodne perspektive u društvenu regulaciju.
Kakva je uloga Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u ovom projektu?
– Pravni fakultet je nosilac svih aktivnosti u ime Univerziteta u Beogradu, počev od toga da je koordinatorka projekta sa Pravnog fakulteta, da su kolege sa Pravnog uz podršku Univerziteta u Beogradu podnele prijavu na konkurs za evropski projekat strateškog partnerstva u visokom obrazovanju, da ga kolege sa Pravnog u celini sprovode. Pri tom je važno opet naglasiti da je veliki broj nastavnica i nastavnika, kao i saradnica i saradnika Pravnog fakulteta uključen u kreiranje silabusa i pisanje udžbenika za ovaj master program, a broj onih koji su zainteresovani da učestvuju u njegovoj realizaciji je, mislim, još veći.
Koji su ciljevi i očekivani rezultati projekta?
– Konkretni, najvažniji cilj je da se studijski program master studija Pravo i rod akredituje i da se krene sa izvođenjem nastave u prvoj školskoj godini nakon akreditacije. Za sprovođenje master programa, koji će se izvoditi na engleskom jeziku, postoji dovoljan broj nastavnika sa Pravnog fakulteta, ali će u izvođenje nastave biti uključeni i neki nastavnici i nastavnice sa partnerskih univerziteta, kao i nekoliko prestižnih predavačica iz SAD, Velike Britanije, Nemačke, Italije, koje ne pripadaju LAWGEM timu. Dugoročniji cilj nam je nastavak zajedničkog rada sa izuzetno kvalitetnim konzorcijumom partnerskih univerziteta. Kao što je pomenuto, oko tridesetak nastavnica i nastavnika iz svih partnerskih institucija će u statusu predavačica i predavača po pozivu učestvovati u nastavi na našem masteru. Učešće inostranih nastavnica i nastavnika doprineće atraktivnosti i međunarodnom karakteru i kredibilitetu našeg master programa „Pravo i rod“. Takođe, dugoročni cilj od strateškog značaja za održivost i evropski i međunarodni značaj ovog master programa je namera da partneri iz konzorcijuma konkurišu sa ovim kurikulumom za evropski projekat Erasmus Plus zajednički master programi. Ukoliko dobijemo taj projektni grant, biće obezbeđena i višegodišnja institucionalna povezanost i zajedničko sprovođenje master programa, kao i značajan broj školarina za studentkinje i studente iz raznih delova sveta.
Koje aktivnosti su već sprovedene, šta je do sada urađeno?
– Toliko dobar tim sa preko sto nastavnika i nastavnica sa pet evropskih univerziteta se strukturisao kroz zajednički rad na dobrom projektu, da su svi obećani intelektualni ishodi i mnoge aktivnosti sprovedene i/ili su u procesu kompletiranja. A sve to uprkos veoma nepovoljnim uslovima vezanim za pandemiju. Štaviše, moglo bi se reći da nas pandemija ni u čemu nije zaustavila, jer su svi nacionalni rukovodioci projekata sa svih univerziteta i svi članovi istraživačkog tima pokazali potpunu posvećenost, entuzijazam i spremnost na ozbiljan rad. Zapravo je to već kvalitet samo po sebi i indikator, gotovo garancija, da će projekat i njegovi rezultati živeti dugo i nakon završenog trogodišnjeg projekta.
Napravljen je kurikulum sa 18 silabusa, urađeno je empirijsko istraživanje na svih pet univerziteta o statističkim pokazateljima stanja rodne ravnopravnosti u institucionalnom kontekstu, zatim, vezano za stepen rodne senzitivisanosti obrazovnih sadržaja, kao i vezano za kulturološki kontekst (sisteme vrednosti, stereotipe i predrasude). Urađena je i studija sa uporednim rezultatima empirijskog istraživanja. Nadalje, jednako važan intelektualni ishod jeste Udžbenik na engleskom jeziku koji će imati 18 poglavlja posvećenih nastavnim predmetima iz kurikuluma. Pri tom, ono što je vredno pomena, oko 60 nastavnika sa pet univerziteta je učestvovalo u osmišljavanju silabusa, a u pisanju poglavlja za udžbenik je učestvovalo oko 50 nastavnika (postojali su timovi za svaki predmet, i iz tih timova su neki nastavnici i saradnici pisali silabuse, a često drugi članovi tih timova su preuzeli rad na tekstovima za knjigu, što je rezultiralo time da su svi članovi LAWGEM tima bili aktivni i kreativni na nekom od zadataka). Od značaja je i to da će ovu knjigu publikovati prestižna nemačka izdavačka kuća Špringer.
Pomenuto je da je dobra saradnja velikog broja kolega i koleginica iz pet univerzitetskih sredina i iz različitih zemalja samo po sebi kvalitet, sociološki i obrazovni fenomen za svaku pohvalu. Još mnogo važnije je da su nastavnici i saradnici sa različitih univerziteta (primarno sa pravnih fakulteta), u tako velikom broju prihvatili da proučavaju i feminističku pravničku i politikološku literaturu koju do tada mnogi ili većina nisu imali u istraživačkom fokusu. Pri tom, nije zanemarljiva činjenica da su se na zajedničkom istraživačkom poduhvatu okupile individue oba pola, koje pripadaju različitim obrazovnim sistemima, različitim nasleđima u religijskom, političkom, kulturološkom, socijalnom, istorijskom smislu, i da su uspeli da uspostave dijalog, kritički diskurs, da ukrštaju i suočavaju ideje, da zajedno kreiraju odlične silabuse i da timski napišu kvalitetne tekstove. Poglavlja u knjizi/udžbeniku će biti zanimljiva za čitanje ne samo studentima ovog master programa nego i mnogo široj domaćoj i međunarodnoj javnosti. Takođe se uveliko radi na kreiranju platforme za doživotno učenje (Life Long Living Platform – LLLP), na kojoj će i akademska i šira javnost imati pristup mnoštvu izvora za učenje o rodnoj ravnopravnosti. Takođe se uveliko razvija i peti intelektualni ishod, a to je pravna klinika za rodnu ravnopravnost, koja će širiti polje znanja o slučajevima rodno zasnovane diskriminacije i rodno zasnovanog nasilja i seksualnog uznemiravanja, i doprineće studentskom razumevanju rodne perspektive u sudijskom odlučivanju. Kao posebno značajna aktivnost, koja predstavlja dodatu vrednost (jer ne spada u obećane i obavezujuće intelektualne ishode LAWGEM projekta, jeste objavljivanje knjige Rodna perspektiva u pravu, u kojoj će 57 autora iz najrazličitijih delova sveta – od SAD, do Turske i Indije, zatim država iz našeg regiona, i iz Zapadne Evrope, pisati individualne radove, a okosnica koncepcije knjige je da će sve oblasti znanja relevantne za pravo biti uključene u sadržaj. Nemački Springer će biti izdavač i knjiga će se pojaviti 2022. godine.
Pod okriljem projekta organizovali smo brojne konferencije i seminare na kojima su najeminentniji naučnici razmatrali aktuelne i tradicionalne teme iz ove oblasti, pomažući istraživačima da pravilno i potpuno razumeju pitanja čijem su istraživanju posvećeni. Na samom početku pandemije smo odreagovali aktivnim pristupom „u upravljanju rizikom“ i opštom saglasnošću smo se veoma brzo prebacili na online modalitet rada. Svi elementi projekta i video snimci i dokumentacija sa održanih naučnih skupova dostupni su na web stranici projekta http://lawgem.ius.bg.ac.rs, a i sadržaji LLLP su već u razvoju u mogu se pogledati na http://lllp-lawgem.ius.bg.ac.rs.
U Srbiji su usvojeni ili su u pripremi zakonski i strateški dokumenti u oblasti rodne ravnopravnosti i obrazovanja – na koji način ih možemo posmatrati iz ugla LAWGEM projekta?
– LAWGEM projekat će biti važna poluga ostvarenja značajnog fokusa ovih zakonskih i strateških dokumenata, a to je urodnjavanje visokog i pravničkog obrazovanja, ili, drugim rečima, ugradnja rodne perspektive u univerzitetsko obrazovanje, počev od teorijskih, metodoloških, pedagoških pristupa, do sadržaja predmetnih silabusa i nastavnih materijala. Urodnjavanje pravničkog znanja, koje predstavlja najznačajnije polje znanja za vođenje državne politike, a kojem će LAWGEM projekat nesporno doprineti, kao i njegovi posredni i neposredni uticaji na urodnjavanje visokog obrazovanja generalno, predstavljaju vrstu primene i otelotvorenje nekih ključnih ciljeva strateških dokumenata u oblasti rodne ravnopravnosti. Takođe, neprestano se u okviru LAWGEM projekta organizuju konferencije, seminari, objavljivanje radova na teme od značaja za pitanja rodne ravnopravnosti i sve to doprinosi ostvarenju strateških ciljeva za unapređenje rodne ravnopravnosti u obrazovanju, kao i u društvenoj praksi – u politikama, pravu, ekonomiji, kulturi, političkom životu.
Koji su aktuelni događaji u okviru ovog projekta?
– Upravo 20. septembra 2021. organizovali smo u okviru LAWGEM projekta – opet kao njegovu dodatnu vrednost – konferenciju o rodnoj (ne)ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Već u kreiranju silabusa je bio naglasak na multisekcionalnoj diskriminaciji, ali ovom konferencijom smo se baš fokusirali na diskriminaciju na osnovu pola i roda, posebno žena i devojčica, ali i osoba muškog pola i transrodnih osoba sa invaliditetom. Veoma je pozitivan odziv među istraživačima i predstavnicima najviših međunarodnih i domaćih nevladinih udruženja i nezavisnih tela koji se bave pitanjima multiple diskriminacije osoba sa invaliditetom, posebno položajem žena i devojčica iz ove grupacije osoba sa posebnim rizikom. Konferencija je bila međunarodnog karaktera, a UN Women Srbija je pružila opsežnu tehničku pomoć, tako da je u online modalitetu omogućen prevod sa srpskog na engleski i obrnuto, kao i prevod na znakovni jezik. Jedna sesija je posvećena iskustvima studenata Pravnog fakulteta sa invaliditetom i poruke njihovih izlaganja su, nadam se, veoma pažljivo slušane od svih obrazovnih i državnih autoriteta. Planirano je da se nakon konferencije objavi i knjiga sa prilozima učesnika konferencije, ali sa mogućnošću da se i mnogo širi krug istraživača i zainteresovanih uključi sa svojim prilozima. Agenda skupa i poziv za priloge za pomenutu knjigu mogu se naći na web stranici projekta.
Kako vidite potencijale za unapređenje saradnje univerziteta sa nevladinim udruženjima i fondacijama?
– Značajan doprinos konferenciji 20. septembra dali su predstavnici nevladinih organizacija iz zemlje i inostranstva, i kao govornice i govornici i kao publika. I do sada su na svim konferencijama održanim što uživo a većinom online, uvek bili prisutni i predstavnici nevladinih organizacija i udruženja. Veoma značajan je i podatak da su pridruženi članovi LAWGEM projekta Društvo sudija Srbije i Fondacija Centar za demokratiju. Fondacija od početka aktivno podržava LAWGEM projekat, doprinosi njegovom popularisanju i prenošenju dobrog glasa o aktivnostima unutar projekta. I nadalje ćemo još jačati tu saradnju i organizovaćemo zajednički problemske diskusije na teme koje su iz vidokruga rada ove fondacije, a koje su pokrivene ili su bliske onome što se kreira unutar LAWGEM projekta (vezano za međuodnos demokratije i prava, delotvorno ostvarivanje radnih prava i pitanja diskriminacije po rodnoj osnovi i seksualnog uznemiravanja na radu). Pridruženi član LAWGEM projekta je i nezavisni samostalni državni organ Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, sa kojom takođe imamo aktivnu i uspešnu saradnju.
Fondacija Centar za demokratiju
