Potpisana Deklaracija o plati za život
Osamnaest organizacija civilnog društva i tri sindikata potpisalo je 28. juna 2022. godine Deklaraciju o plati za život, na inicijativu Centra za politike emancipacije. U ime Fondacije Centar za demokratiju, Deklaraciju je potpisala Nataša Vučković, generalna sekretarka FCD. Predstavnici/ce organizacija civilnog društva i sindikata poručili/e su da je potpisivanje Deklaracije o plati za život prvi korak u stvaranju široke koalicije koja će se boriti za bolji životni standard svih radnica i radnika u Srbiji. Najavljena je podrška radničkim zahtevima u pregovorima oko minimalne cene rada za narednu godinu, kao i pritisak na institucije da proračun realnih troškova života uđe u…
Da li je u Srbiji prisutna trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije – slučaj „Linglong“?
Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ Autorka: Dajana Ostojić Nedugo nakon što je Narodna Republika Kina donela odluku da postane karbonski neutralna i usvojila planove o smanjenju zagađenja do 2060. godine, gigant kineske gumarske industrije Shandong Linglong Tire Co rešio je 2019. godine da svoju proizvodnju automobilskih guma izmesti u Zrenjanin. Kao da grad u kom je već dve decenije voda iz gradskog vodovoda zabranjena za piće i pripremanje hrane već nije dovoljno ekološki rizičan. Međutim, uprkos ekološkim protestima zbog budućeg nepovoljnog uticaja na životnu sredinu, fabriku Linglong, najveću kinesku investiciju u Evropi vrednu 900 miliona dolara i najveće gradilište…
Da li je u Srbiji prisutna trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije – slučaj „Linglong“?
Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ Autorka: Dajana Ostojić Nedugo nakon što je Narodna Republika Kina donela odluku da postane karbonski neutralna i usvojila planove o smanjenju zagađenja do 2060. godine, gigant kineske gumarske industrije Shandong Linglong Tire Co rešio je 2019. godine da svoju proizvodnju automobilskih guma izmesti u Zrenjanin. Kao da grad u kom je već dve decenije voda iz gradskog vodovoda zabranjena za piće i pripremanje hrane već nije dovoljno ekološki rizičan. Međutim, uprkos ekološkim protestima zbog budućeg nepovoljnog uticaja na životnu sredinu, fabriku Linglong, najveću kinesku investiciju u Evropi vrednu 900 miliona dolara i najveće gradilište…
Radionica „Zajedno do standarda dostojanstvenog rada žena i održivog razvoja“
Fondacija Centar za demokratiju organizovala je 27. juna 2022. godine, u okviru projekta „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“, radionicu na temu „Zajedno do standarda dostojanstvenog rada žena i održivog razvoja“. Teme radionice bili su izazovi i problemi žena na tržištu rada iz ugla ženskih organizacija i mogućnosti saradnje sa sindikatima u prevazilaženju tih izazova, kao i primena Testa uticaja na rodnu ravnopravnost, u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP). Test uticaja na rodnu ravnopravnost sa pratećim uputstvom, koji su usaglašeni sa novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, pripremio je Republički sekretarijat za javne politike, u saradnji sa Deutsche Gesellschaft…
Prodor populizama u kampanje
Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ Autor: Prof. dr Dragoljub Mićunović U komunikaciji među ljudima postoji veliki broj tipova. Jedne su strogo lične, poverljive ili ne, a druge se šire van porodice ili plemena, one su javne, a neke se obraćaju svim ljudima i bogovima, koji bi trebalo da znaju. Za evolutivni razvoj čoveka komunikacija sa drugim ljudima odigrala je ogromnu ulogu, a odsustvo komunikacije često je bilo tragično. Uviđajući to ljudi su brzo unapređivali tipove komunikacija razvijajući jezike i druge tipove komuniciranja. Razvoj komunikacija omogućio je nastajanje porodica, odnosa emotivne bliskosti i odnose roditelja i dece. Učestalim komuniciranjem nastajali…
Prodor populizama u kampanje
Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ Autor: Prof. dr Dragoljub Mićunović U komunikaciji među ljudima postoji veliki broj tipova. Jedne su strogo lične, poverljive ili ne, a druge se šire van porodice ili plemena, one su javne, a neke se obraćaju svim ljudima i bogovima, koji bi trebalo da znaju. Za evolutivni razvoj čoveka komunikacija sa drugim ljudima odigrala je ogromnu ulogu, a odsustvo komunikacije često je bilo tragično. Uviđajući to ljudi su brzo unapređivali tipove komunikacija razvijajući jezike i druge tipove komuniciranja. Razvoj komunikacija omogućio je nastajanje porodica, odnosa emotivne bliskosti i odnose roditelja i dece. Učestalim komuniciranjem nastajali…
Mladi i sindikat
Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ Autorka: Melanija Lojpur Kada je o temi mladih i sindikata reč, treba početi od toga kako obe strane razumeju i poimaju jedna drugu. Drugim rečima, koje su to predstave koje sindikati imaju o mladima, kao i koje su predstave od kojih mladi polaze kada je o sindikatima reč. Ovaj odnos nije samo odnos jedne institucije spram jednog dela populacije, već je neuralgična tačka u kojoj se može analizirati opšta društveno-politička klima u kojoj živimo. Tvrditi tako nešto može zvučati pretenciozno, ali ovaj tekst dolazi iz poriva da se dođe do nekih od odgovora na…
Mladi i sindikat
Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ Autorka: Melanija Lojpur Kada je o temi mladih i sindikata reč, treba početi od toga kako obe strane razumeju i poimaju jedna drugu. Drugim rečima, koje su to predstave koje sindikati imaju o mladima, kao i koje su predstave od kojih mladi polaze kada je o sindikatima reč. Ovaj odnos nije samo odnos jedne institucije spram jednog dela populacije, već je neuralgična tačka u kojoj se može analizirati opšta društveno-politička klima u kojoj živimo. Tvrditi tako nešto može zvučati pretenciozno, ali ovaj tekst dolazi iz poriva da se dođe do nekih od odgovora na…
Debata „Veštačka inteligencija i svet rada u Srbiji“ (FOTO, VIDEO)
Fondacija Centar za demokratiju organizovala je 23. juna 2022. godine, u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert, debatu na temu „Veštačka inteligencija i svet rada u Srbiji“. Uvodne reči u debati dali su: Ljubica Ilić Vojnović, Sektor za tehnološki razvoj, transfer tehnologija i inovacioni sistem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Vladimir Lalošević, Unija poslodavaca Srbije, predsednik Unije poslodavaca Vojvodine; Branka Anđelković, Centar za istraživanje javnih politika; Darko Božičić, asistent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu; Tijana Nikolić, specijalistkinja za veštačku inteligenciju u konsultantskoj kompaniji Sogeti u Holandiji. Razgovor je moderirala Petrica Đaković, novinarka. Veštačka inteligencija, kao brzorastuća oblast koja svetu…
Vučković: Zapadnom Balkanu je potreban jasan signal da je članstvo u EU dostižna perspektiva
Generalna sekretarka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković ocenila je da je dobro što se održava samit Evropske unije i Zapadnog Balkana u Briselu, pre svega zbog potrebe da se analizira stanje integracija i da se reše prepreke za nastavak tog procesa. – Imamo slučaj Severne Makedonije čije je otvaranje pristupnih pregovora zbog problema sa Bugarskom izgleda i dalje otvoreno. Da li će se taj problem rešiti i da li će doći do otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom, to je jedno vrlo važno pitanje za sve nas – rekla je Vučković za Telegraf.rs, dva dana uoči samita u Briselu. Ona…
Ravnopravnost za mame preduzetnice
Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ Autorka: Marija Srdić Mnogo puta smo čuli lepršave krilatice: „Preduzetnice su heroine Srbije“, „Jačajmo žensko preduzetništvo!“, „Žene koje su svoj život uzele u svoje ruke“. Ipak, pogledajmo kakav je stvarni položaj ove grupe žena i koje su specifične prepreke na koje nailaze tokom pokretanja i održavanja svog biznisa. Značajnija pojava preduzetničkih aktivnosti žena – otvaranje preduzetničkih radnji, privrednih društava i začetaka ženskih socijalnih preduzeća, u našoj zemlji se beleži u periodu restrukturiranja i privatizacije velikih društvenih i državnih preduzeća (posle 2000-te godine). Žene su masovno ostajаle bez posla, preko noći završavale na tržištu rada…
Ravnopravnost za mame preduzetnice
Projekat „Socio-ekonomska prava i održivi razvoj“ Autorka: Marija Srdić Mnogo puta smo čuli lepršave krilatice: „Preduzetnice su heroine Srbije“, „Jačajmo žensko preduzetništvo!“, „Žene koje su svoj život uzele u svoje ruke“. Ipak, pogledajmo kakav je stvarni položaj ove grupe žena i koje su specifične prepreke na koje nailaze tokom pokretanja i održavanja svog biznisa. Značajnija pojava preduzetničkih aktivnosti žena – otvaranje preduzetničkih radnji, privrednih društava i začetaka ženskih socijalnih preduzeća, u našoj zemlji se beleži u periodu restrukturiranja i privatizacije velikih društvenih i državnih preduzeća (posle 2000-te godine). Žene su masovno ostajаle bez posla, preko noći završavale na tržištu rada…
